S prnjama natrag u Kragujevac

Kragujevac – Šta je Marjan Dulović bogu zgrešio da se potuca od nemila do nedraga, diljem Srbije i Evrope do daleke Norveške!? Ništa, osim što je Srbin, i to Srbin sa Kosova.

Rat i bombardovanje 1999. oterali su ga sa svete srpske zemlje i iz rodnog sela Šaljinovica, opština Istok. Pod pretnjama šiptarskih bandi izbegao je u „užu“ Srbiju. Poveo je staru majku i nastanio se u Kragujevcu, kod sestre i zeta. Tri godine kasnije oženio se Nevenkom Radivojević i zajedno sa njom i danas sedmogodišnjom ćerkom Stefanom krenuo put Norveške, tražeći azil u zemlji slobodnih ljudi i zapadnoevropske demokratije.

Njegov boravak u Norveškoj nije dugo trajao. Odgovor na zahtev za azilom bio je negativan i posle dve i po godine potucanja po getu u Trondhajmu vraćen je u Srbiju, sa zavežljajem odeće i obuće.

– Izbegao sam sa Kosova kao i svi Srbi. Na traktoru, sa majkom, braćom i sestrama. Došao sam u Kragujevac, i smestio se kod sestre i zeta, a potom sam iznajmio stan u naselju Pivara. Posla nije bilo i vratio sam se u rodno selo, kada su mi napravili kuću kao povratniku. U gradnji kuće učestvovalo je nekoliko humanitarnih organizacija, ne sećam se tačno koje. Mislio sam da počnem život iznova, u svom rodnom mestu, ali nisam uspeo, jer ni tamo nisam mogao da nađem posao. Opet sam se vratio u Kragujevac, oženio se i razmišljao šta ću i kako dalje – priča Marjan, objašnjavajući šta se sve desilo dok od prijatelja nije čuo da Norveška prima azilante.

Negde pred kraj 2007. godine Marjan je našao čoveka koji mu je „sredio papire“, a put do Osla, autobusom, trajao je nešto manje od 48 sati.

– Platio sam jednom čoveku tri hiljade evra da me prebaci do Norveške, zajedno sa porodicom. Kada smo stigli, odmah smo se prijavili policiji i nadležnim službama, sa zahtevom da dobijemo azil. U zahtevu sam naveo istinu, napisao sve kako jeste, da ne možemo slobodno da živimo i da radimo, da od straha ne možemo da napustimo kuću, a da u Srbiju možemo da putujemo samo pod pratnjom KFOR-a. Bili su ljubazni i odmah su nas smestili u jedan geto u Trondhajmu gde su živeli emigranti iz celog sveta. Dobio sam stan od šezdesetak kvadrata i hiljadu evra socijalne pomoći. Od toga je moglo normalno da se živi, a ja sam još dodatno radio. Što na farmi stoke, što u građevinarstvu. Čekali smo odgovor na zahtev za azil i razmišljali da ostanemo u Norveškoj i tu započnemo novi život. Razmišljali smo, ali džaba – kaže tridesetčetvorogodišnji Dulović.

Posle godinu i po dana norveške vlasti su odgovorile kratko i jasno: na Kosovu je situacija mirna, a ako nećete natrag na Kosovo, možete da živite negde u Srbiji.

– Dogovor Srbije i Norveške o prihvatanju emigranata pokvario je naše planove. Pre nas mnogi su u Norveškoj dobili azil, posle dogovora dve zemlje gotovo niko. Ovog leta vratio sam se u Srbiju, u Kragujevac. Mislim da je bio četvrti jun kada su u naš geto u Trondhajmu došla trojica policajaca u civilu. Bili su pristojni i zamolili su nas da krenemo sa njima. U toj grupi bilo je 25 srpskih porodica. Autobusom do aerodroma u Oslu, a odatle avionom do Beograda. Na aerodromu u Beogradu norveški policajci su nas predali srpskim, koji su nam posle ispitivanja gde smo bili i šta smo radili jednostavno rekli: idite kud vam je volja. Tako sam opet ovde u Kragujevcu, s tim da je u Norvešku otišlo nas troje, žena, ćerka i ja, a vratilo se nas četvoro. U getu u Trondhajmu dobili smo sina Milana...

Marjan je u Norveškoj uštedeo nešto novca i mislio je da će to biti dovoljno da preživi dok ne nađe posao u Kragujevcu. Međutim, i sad radi „na crno“, iako razume norveški i ima i našu i norvešku vozačku dozvolu za B i C kategoriju. Stan u Kragujevcu plaća 80 evra, ćerka mu je pošla u školu, supruga ne radi, majka je u godinama, a sinčić tek što je prohodao...

Da stvar bude gore, na putu od Osla do Beograda negde se zagubio internacionalni izvod iz matične knjige rođenih za sina Milana. Problem je, ipak, rešen, pa sada cela porodica Dulović poseduje sva srpska dokumenta, s tim da, kako kaže naš sagovornik, ne zna šta će i kuda će sa njima. U Kragujevcu je „zemlja tvrda“, a norveško, ili neko drugo evropsko nebo – daleko...