Firme nestale, radnici na „socijali”

Kragujevac – Štrajk u lančari „Metal sistema“, koji ovih dana puni novinske strane, pokazao je svu ranjivost zvaničnog državnog koncepta privatizacije. Radnici su zaposeli zgradu Poreske uprave, a vlasnik i država nisu u stanju da ispune njihove zahteve, odnosno pronađu 700.000 evra za neisplaćene zarade i obezbede pokretanje proizvodnje u delu nekadašnjeg srpskog giganta poznatog po proizvodnji galovih lanaca – „Filip Kljajić“.

Ovo je samo mali deo sumorne kragujevačke statistike koja beleži procenat privatizovanih društvenih preduzeća, uspešnost ovog procesa i broj radnika koji su uspeli da nađu uhlebljenje u prodatim, odnosno kupljenim firmama.

Od ukupno 54 društvena preduzeća, u Kragujevcu su tokom prethodnih deset godina privatizovane 34 firme. Kupoprodajni ugovori su poništeni u osam slučajeva, a poslednjih godinu dana u ovom gradu nije se dogodio nijedan tender, niti je bilo ijedne aukcione prodaje.

– Rezultati privatizacije u smislu promene strukture vlasništva su polovični, ali je ako pogledamo šta se desilo sa radnicima situacija još teža. Od ukupno 17.464 radnika zaposlena u društvenim preduzećima, posao u privatizovanim firmama našlo je tek nešto više od 6.000. Većina je, dakle, prešla u „socijalu“ i samim tim postala veliki teret za državu – kaže za „Politiku“ Vlado Vučković, član Gradskog veća zadužen za privredu.

Prema mišljenju Jugoslava Ristića, predsednika Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata, Kragujevac je očit primer da je državni koncept privatizacije doživeo krah.

– Privatizacija se ovde svela na kupovinu imovine preduzeća, a pola firmi uopšte nije prošlo kroz taj proces. Mislim da je model bio pogrešan, a čini mi se da je to uvidela i država, ne samo mi iz sindikata – kaže Ristić u izjavi za naš list, naglašavajući da je došlo vreme da se Zakon o privatizaciji promeni.

– Zakasnili smo, velike svetske kompanije su već našle mesto u drugim zemljama, nas je preplavio veliki broj sumnjivih biznismena i zato mislim da je krajnje vreme da se Zakon o privatizaciji menja. Radnicima treba dati veća upravljačka prava, tako će imati motiv da rade, pa ako propadnu sami su krivi. Ovako, bojim se da će nas zapljusnuti novi talas štrajkova i socijalnih nemira – upozorava Ristić.

Celokupna gradska privreda je u teškom položaju. Likvidnih preduzeća je sve manje, kaže Vučković, navodeći da dugovi privrede rastu iz godine u godinu.

– Statistika govori da privreda stoji bolje nego prošle godine, ali 2009. je bila katastrofalno loša. Zato rezultati u ovoj godini ne treba da nas zavaraju, pogotovo što su dugovi znatno veći. Privreda je 2008. bila dužna deset milijardi dinara, a ove čak 13,5 milijardi – navodi ovaj gradski većnik.

Prema njegovom mišljenju, boljitak će se osetiti tek krajem 2011, i to pod uslovom da „Fijat“ započne najavljenu proizvodnju svojih automobila.

– Broj zaposlenih u privredi i dalje je u padu, 2008. imali smo 45.265 radno angažovanih, 2009. 41.192, a ove godine mislim da ćemo pasti ispod 40.000. Nadam se da će taj negativni trend biti zaustavljen krajem sledeće godine, kada bi „Fijatova“ investicija konačno trebalo da se oseti i u realnom životu. Proizvodnja automobila trebalo bi da pokrene i druge privredne grane, trgovinu, ugostiteljstvo, usluge... Kragujevčani do tada moraju da se strpe i nekako prežive ovu krizu – poručuje Vučković.

Brane Kartalović