Šta večeraju nobelovci

U „Zlatnom miru” (Den Gildene Freden) konobari su bili savršeno mirni, kada im je na večeru banula velika porodica sa Mariom Vargasom Ljosom na čelu, ovogodišnjim nobelovcem za književnost. Najstariji sin Alvaro, kćerka Morgana, supruga Patrisija, unuci i unuke... svi su sa Mariom doputovali u ledeni Stokholm na dodelu nagrade koja je peruanskom književniku tolike godine izmicala. Pre nego što su počele zvanične ceremonije, odlučili su da se provedu baš u najstarijoj taverni u Švedskoj, jednom od deset najboljih restorana u Evropi, kafani koja uz irvasovo meso, riblje specijalitete, haringe sa topljenim sirom,  sosove od bobičastog voća, nudi mnoga jela i pića iz francuskog gastronomskog repertoara.   

Mesto je samo po sebi više nego „fensi”, jelovnik je sofisticiran, ali veliki pisac je tu došao pre svega zbog sočne istorije „Zlatnog mira”.

Otkako je pre gotovo tri veka otvorena (1722) kafana je stecište pisaca, slikara, kompozitora, ali je „tek” od 1909. postala značajna i po tome što se u njoj odlučuje o najvećoj i najznačajnijoj svetskoj nagradi za književnost. To izgleda već sto godina ovako: Svakog četvrtka akademici iz sekcije za literaturu Švedske akademije (koja je i vlasnik lokala) sedaju za sto u posebnoj sali iza zatvorenih vrata. Svako ima svoju čašu iz koje se prvo potkrepi posebnom vrstom skandinavske rakijice. Tek uz jelo koje svako bira po svom izboru počinje literarna diskusija. Upućeni se kunu da su neki stariji švedski akademici postali pravi znalci  gastronomije i svakako enologije. Vrhovne sudije za ocenu savremene literarne baštine, primećuju skeptici, umeju i da pogreše u umetničkoj oceni, ali kada je o odabiru jela i pića reč, tu su nenadmašni. (/slika2)

Tek Vargas Ljosa i njegova brojna familija svratili su posle večere i u salu gde se veća o Nobelovoj nagradi. I tu su u slavu onih koje je medalja iz Stokholma neopravdano zaobišla, punih stomaka, izvikivali njihova imena: Borhes, Džojs, Prust, Kafka... Sedeći za istim stolom za kojim je jeo i pio žiri koji iz nekih razloga nije hteo da ih okiti Nobelovim priznanjem.

Lako je sada Ljosi (74) da proziva švedske akademike, rekli su pojedini izveštači iz Stokholma. Malo je falilo da i on ostane bez medalje. Toliko se godina govorilo da je viđen za nobelovca, a uvek bi se švedskim lovorikama počastio neko drugi.

Zato je vredelo častiti u „Zlatnom miru” gde večera za jednu osobu, kako kažu, košta između pedeset i sto evra. Pa iako mu je familija ješna, taj kafanski ceh može da podnese književnik kome ovih dana na bankovni račun stiže ček od oko milion evra.

Z. Šuvaković