Radovanović: Ako Ustavni sud nije nadležan, ko je?

Republičko javno tužilaštvo postupilo je po svim zahtevima Ustavnog suda kada je reč o inicijativi, ali i njenim dopunama, za zabranu 14 ekstremnih navijačkih podgrupa, tvrdi za „Politiku” Slobodan Radovanović, zamenik republičkog tužioca koji je u oktobru 2009. godine podneo ovaj dokument. Pitanje je, kaže on, zašto Ustavni sud do sada nije reagovao ukoliko je utvrdio da inicijativa ima neke nedostatke.

– Ne želim da komentarišem mogućnost da se Ustavni sud oglasi nenadležnim u postupanju po inicijativi za zabranu ekstremističkih navijačkih podgrupa. Ako su oni nenadležni, neka nam kažu ko jeste – kaže Radovanović.

Prema rečima našeg sagovornika, koji je inicijativu podneo 16. oktobra prošle godine dok se nalazio na čelu Republičkog javnog tužilaštva, Ustav Republike Srbije, u članu 55, jasno definiše da Ustavni sud može da zabrani udruživanje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, verske ili nacionalne mržnje. Istim članom, kaže Radovanović, zabranjeno je i delovanje i javnih i tajnih ovakvih udruženja.

– U članu 167, stav 2, Ustava definiše se da Ustavni sud odlučuje, između ostalog, i o zabrani rada udruženja građana, u koja spadaju i udruženja o kojima govorimo u ovom slučaju. Takođe, treba naglasiti, da se u članu 45. Zakona o Ustavnom sudu, jasno navodi da Ustavni sud, svojom odlukom zabranjuje rad političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana i verskih zajednica i da sve to radi, između ostalog, i na predlog javnog tužioca – objašnjava Radovanović.

Imajući u vidu citirane odredbe Ustava i zakona, kao i pojavne oblike nasilničkog i ekstremističkog ponašanja pomenutih grupa i s njihove strane ugrožavanje zagarantovanih prava jasno je, kaže naš sagovornik, da pravni sistem Srbije predviđa pravni mehanizam suprotstavljanja ovakvim pojavama.

– Na državnim organima je da ga do kraja sprovedu. Ovde nije reč samo o sprovođenju Ustava i zakona, već i o blagovremenom donošenju odluke, što podrazumeva suzbijanja nasilja, koje u poslednje vreme eskalira i koji zahteva efikasan odgovor države. Reč je o potrebi svih državnih institucija da na adekvatan način shvate određene društveno štetne pojave koje ugrožavaju pravni poredak i na adekvatan način, u okviru svojih nadležnosti i obaveza, preuzimaju mere na njihovom sprečavanju – navodi nekadašnji republički tužilac.

S obzirom na visinu materijalne štete načinjene poslednjih godina od navijačkih grupa i podgrupa, deset smrtnih slučajeva, više stotina teških povreda, prema rečima Radovanovića, građani imaju pravo na efikasnu zaštitu i stavljanje ovih takozvanih navijačkih grupa van zakona i njihovo potpuno sankcionisanje i onemogućavanje.

– Da li treba da se desi još neko ubistvo na ulicama Beograda ili nekog drugog srpskog grada, koliko je potrebno polomljenih ruku i nogu, invalida i koliko štete koje trpi Srbija zbog ovakvih, nazovi navijača i nazovi ljubitelja sporta, da bi se odlukom državnih organa to sprečilo – pita Radovanović.

----------------------------------------------

Malović: Neshvatljivo „dvoumljenje” Ustavnog suda

Ministarka pravde Snežana Malović, kaže za „Politiku” da je neshvatljivo da Ustavni sud posle 14 meseci od podnošenja inicijative za zabranu pojedinih navijačkih grupa, rešava neka prethodna pitanja po toj inicijativi, odnosno raspravlja o svojoj nadležnosti.

– I sam sudija izvestilac je, kako su prenela sredstva informisanja, u ovom predmetu rekao da je Ustavni sud nadležan da odlučuje samo o zabrani rada registrovanog, ali i neregistrovanog udruženja osnovanog u skladu sa zakonom, kao i delova udruženja bez statusa pravnog lica u okviru registrovanog udruženja, ukoliko je njihovo delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje. Svako mora da snosi deo svoje odgovornosti, naročito prilikom donošenja odluka o delovanjima koja podrivaju osnovne temelje društva – rekla je Malovićeva.

Nasilje koje se desilo na ulicama Beograda i na sportskim manifestacijama, ističe ministarka, mora da osudi celokupno društvo. Ukoliko ne postoji koordinacija i konsolidacija institucija koje predstavljaju stub društva, kaže ona, teško da možemo imati uspeha u borbi protiv huligana. 

– Očekujem da će krivični postupci koji se vode protiv pripadnika ovih grupa biti efikasno okončani. Svako odugovlačenje institucija u pogledu adekvatne reakcije loša je poruka koju Srbija šalje EU – rekla je ministarka.