Sumorna slika rata

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Obamin ratni savet je upravo završio svoje najnovije razmatranje strategije za Avganistan koja zvanično treba da bude objavljena danas, ali juče obelodanjeni detalji procena američkih obaveštajnih službi o situaciji na tamošnjem frontu pružaju sumornu sliku i pesimističku prognozu.

Konsenzus svih 16 tajnih službi SAD jeste da su izgledi za uspeh u ratu koji traje već devet godina „ograničeni” sve dok Pakistan vodi svoju dvostruku igru: ulogu glavnog američkog saveznika, s jedne, i glavnog pomagača talibanske pobune, s druge.

Rezime ovih izveštaja (posebno za Avganistan i Pakistan) stavljen je na uvid pojedinim članovima nadležnih kongresnih komiteta i očigledno, pod uobičajenim uslovima, i nekim medijima. Ono što je u njima najupadljivije jeste to da službe ne podržavaju optimizam koji o stanju rata emituje Pentagon.

Vojni komandanti su obaveštajne izveštaje već osporili kao zastarele i nekompletne, jer ne uzimaju u obzir napredak koji je u poslednjem mesec i po načinjen u pokrajinama Kandahar i Helmand na jugu zemlje. Takođe, obaveštajcima zameraju da su ih pisali „vašingtonski analitičari koji nemaju osećaj za rat”, kao i da im, zato što „nisu, kao vojnici, na terenu dan i noć, nedostaju neposredan uvid i perspektiva”.

Zaključak obaveštajaca o dvoličnosti Pakistana nije novost – na to je ukazivano tokom cele prošle godine, ali uglavnom u novinskim izveštajima, a ovih dana to je potvrđeno i u poverljivim diplomatskim depešama koje je objavio „Vikiliks”. Zvanično, međutim, američki politički i vojni funkcioneri hvale napore koje ulaže regionalni partner, a pogotovo šef pakistanske armije general Ašfak Pervez Kajani.

SAD su Pakistanu kao savezniku dosad davale po dve milijarde dolara godišnje, a plan je da mu se u sledeće tri godine za podršku u ratu protiv talibana pomogne sa 7,5 milijardi.

Dok se u Islamabadu zvanično negiraju veze i pomoć pobunjenicima, javna je tajna da Pakistan preko svoje vojne obaveštajne službe oprema, obučava i pruža sklonište talibanskim vođama, rezervišući time svoje mesto u Avganistanu posle povlačenja Amerikanaca.

Bela kuća je inače već imenovala novu ličnost na smrću Ričarda Holbruka upražnjeno mesto specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan. To je, zasad samo kao vršilac dužnosti, Holbrukov zamenik Frank Rageiro.

Što se tiče primedbe da obaveštajci „nisu na terenu”, ona nije osnovana, pošto CIA u Kabulu održava najveću stanicu u jednom ratnom području od Vijetnama. Takođe, prvi put je direktno angažovana i u vojnim operacijama: o njenoj nadležnosti su „dronovi”, bespilotne letelice opremljene raketama, kojima je dosad likvidirano na stotine talibanskih vođa, mahom na pakistanskom delu pograničnog područja.

Kako se najavljuje, strateška analiza Obaminog štaba je više „dijagnostička” nego što je operativna. Glavna pažnja je posvećena učinku eskalacije započete ove godine slanjem pojačanja od 30.000 vojnika, čime je broj Amerikanaca u Avganistanu povećan na 100.000. Sa vojskom blizu 50 saveznika, ukupni kontingent u avganistanskom ratu je 150.000 vojnika.

Prema najavljenom planu, njihovo povlačenje počeće u julu iduće godine, da bi se, posle uspešne „tranzicije” – predaje bezbednosnih nadležnosti lokalnim snagama – ratne operacije okončale do kraja 2014.

M. Mišić