Vašar ili sajam – važno da je novogodišnji

Već pola veka, od sredine do kraja decembra, hiljade ljudi hrli pod kupole Beogradskog sajma, gde je juče počeo 50. Novogodišnji vašar. Kapija pretpraznične džinovske tržnice u kojoj po nižim cenama i danas može da se pazari sve – od „igle do lokomotive”, otvorena je juče u 13 sati. A da ime manifestacije u potpunosti bude opravdano, tu je džinovski luna park pod kupolom Hale 1, sa ringišpilima na hiljadu načina, automobilima na struju, strelištima sa pokretnim i kružnim metama...

Organizatori se sa nostalgijom sećaju kako se u „zlatno doba”, početkom sedamdesetih godina, na Novogodišnji vašar slivala cela Jugoslavija. Kažu da nijedan ovovremeni šoping-mol ili tržni centar po površini i količini robe ne može da se meri sa onim što je iz šest SFRJ republika stizalo pred kraj svake godine na štandove sajma beogradskog.

– Dešavalo se da udarnim danima, a takva je po pravilu bila subota, bude i po 100.000 posetilaca, naspram i po 2.000 izlagača. Nekada je to bilo jedino mesto u Jugoslaviji gde se nudio tako širok izbor robe. Pokušavali su da naprave slične manifestacije u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Novom Sadu, ali one nisu mogle da privuku ni približno toliki broj ljudi – objašnjava Ljubomir Rakočević, jedan od menadžera fešte, podsećajući da je ona ove godine preimenovana u Novogodišnji sajam, pošto je ponuda proširena kulturnim i rekreativnim sadržajima.

Na Beogradskom sajmu se kao anegdota prepričava svedočenje kolega koji su ovde radili u decenijama prvih „epidemija” potrošačke groznice. Navodno, jednom prilikom je u Hali 1 bila tolika gužva da je u ogromnom objektu pod kupolom najednom zavladao – tajac. Tela posetilaca su bila toliko pribijena da glava nije mogla da se okrene prema sagovorniku! Naravno, ovo preterivanje je „epski šlag”, ali je verodostojno zabeleženo da su zaposleni u nekim slučajevima razbijali stakla hale, da masa može da „oduši”. A u Hali 3, gde se prodavalo meso i prerađevine, već pet minuta po otvaranju u 9 sati, nije imala gde „igla da padne”. I tako celog dana...

Neki su tu prvi put probali pljeskavicu, koja je vremenom postala zaštitni znak vašara, a omiljeni desert bile su i danas popularne šećerna vuna, svilene bombone i kandirano voće.

– Mnogi su više para ostavljali u luna-parku, nego na tezgama. Zabavni park je po opremljenosti bio bez premca u državi. Električni autodrom uvezen je iz Nemačke već 1962. i bio je „čudo neviđeno”. Od gužve nije moglo da se priđe ni ogradi, a slično je bilo kada je stigla i prva „balerina” 1971. Na prva dva-tri vašara, glavne atrakcije su bili ringišpili, streljane, kuglane... – seća se Vasilije Županjevac, iz agencije „Nomad” koja je danas zadužena za postavljanje zabavnog parka na sajmu. On dodaje da su pod kupole dolazili i gosti iz inostranstva, uglavnom iz zemalja za koje je ondašnja Jugoslavija bila „zapad”.

– Posebno dobre mušterije bili su Rumuni. Naša država je sa njima sklapala sporazum da se roba sa sajma oslobodi carine, pa su dolazili vozom i kupovali sve na šta bi naišli. Na sajmu ih je, uz pljeskavice i kobasice, sačekivala domaća kuvana rakija, pa bi tako zagrejani kretali u ekspediciju na hale – objašnjava Županjevac, koji zabavni park na sajmu održava već četiri i po decenije.

Poslednjih godina, navodi Ljubomir Rakočević, prednovogodišnja sajamska fešta je izgubila na masovnosti, što je rezultat niza okolnosti, od raspada bivše federalne države do pojave šoping-centara. Zbog toga se manifestacija oplemenjuje programima koji ne spadaju pod odrednicu vašar.

– To ne znači da ćemo vremenom iskoreniti trgovački karakter manifestacije. Jer ovaj sajam je i nastao radi prodaje i kupovine, a zahvaljujući njima i opstaje ovolike godine – zaključuje Rakočević.

Nikola Belić

----------------------------------------

Preparirani heroji kultnih filmova i serija

Organizatori će na Novogodišnjem sajmu ponuditi posetiocima i izložbu u Hali 3 „Muzeji su uvek u modi”, na kojoj će se predstaviti devet kulturnih ustanova. Među njima je i Prirodnjački muzej koji će prikazati preparirane životinje koje su imale „uloge” u kultnim domaćim filmovima, poput medveda koji se pojavljuje u kući Topalovića u hitu „Maratonci trče počasni krug”. Tu su i glave losa i nosoroga iz „Mi nismo anđeli 1” ali i krokodil Šojić iz TV serije „Bela lađa”.

-----------------------------------------

Uz ulaznicu – nagradna vožnja

Sajam će raditi do 30. decembra i biće otvoren radnim danom od 13 do 20 časova, a vikendom od 10 do 20 sati. U Hali 1 smešten je zabavni, a u Hali 2 „Avantura park”. Za trgovinu su predviđene Hale 1a i 2.

Cena ulaznice je 200 dinara, dok radnim danom uz kupljenu kartu posetioci dobijaju i besplatnu vožnju po izboru u Luna parku. Parking košta 50 dinara na sat.