Lukašenko zadržao „krunu”

U Belorusiji ništa novo – ocena je nedeljnih predsedničkih izbora u bivšoj sovjetskoj republici, prema kojima je, kako se i predviđalo, pobedio dosadašnji šef države Aleksandar Lukašenko. Ono što nije kao u ranijim slučajevima jeste činjenica da su izborni rezultati, i na zapadu i na istoku Evrope, primljeni sa priličnom hladnokrvnošću.

Prema nezvaničnim brojevima koje je saopštila Centralna izborna komisija, Lukašenko je na nedeljnom glasanju osvojio 79,76 odsto glasova i prosto samleo protivkandidate. Najbliži konkurent Andrej Sanikov obezbedio je naklonost je tek 2,56 odsto birača. Bolje od svih poraženih opozicionih kandidata prošla je čak i opcija – „Protiv svih” – za koju se izjasnilo 6,47 građana sa pravom glasa.

Pokušaj nekoliko stotina pripadnika opozicije da protestima ispred zdanja vlade pokažu kako Belorusija ne misli onako kako kazuju brojevi, završen je masovnom tučom sa policijom i privođenjem 640 demonstranata, među kojima i sedmorice pretendenata na predsednički položaj... „U Belorusiji neće biti revolucije i kriminalizacije. Ovo su varvarizam i destrukcija”, prokomentarisao je dešavanja ispred CIK-a Lukašenko.

Predstavnici OEBS-a koji su kontrolisali beloruske izbore, takođe, smatraju da nije sve prošlo kako treba. Po njima, Belorusija treba „još da pređe veliki put” pre nego što izbori u toj zemlji budu ocenjeni kao slobodni. Ovde ističu i da je tokom dana glasanje ocenjeno uglavnom pozitivno, ali da se proces „značajno pogoršao” u trenutku kada je došlo do prebrojavanja glasova.

„Ovi izbori nisu omogućili novi početak Belorusiji koji joj je bio potreban”, naveo je šef misije posmatrača OEBS-a Toni Lojd u saopštenju.

Uz to, uoči glasanja Lukašenko je u znatnoj meri bio prisutniji u medijima od svih ostalih kandidata zajedno. Uz starog-novoizabranog predsednika bila je cela državna mašinerija, pa čak i finansije, na šta opozicionari nisu mogli da utiču. Ipak, svaka priča ovog tipa, nakon obavljenog glasanja, malo koga može da uzbudi.

Prema ocenama zapadnih medija, međutim, izborni postupak protekao je bez vidljivih narušenja pravila. Uostalom, kako navode strani izveštači, Batka (kako Belorusi odmila zovu svog predsednika) nije ni morao mnogo da se upliće u prevare. „Zemljaci mu dovoljno veruju i zadovoljni su njegovim vođenjem države”, preneo je italijanski list „Korijere dela sera”.

 „Zemlja smeštena između EU i Rusije, kao da živi neki svoj, vanvremenski život. Većina privrede je pod kontrolom vlasti, kao i građani – od rođenja, do smrti”, navode mediji. Ipak, ne propuštaju da dodaju kako je takav život moguć, pre svega, zahvaljujući pomoći komšija. Prvo Rusije, potom i onih sa zapada, kojima je Belorusija i te kako važna karika u lancu snabdevanja energentima sa istoka kontinenta. Pomenimo podatak da Rusija samo u energetskom poslovanju sa Belorusijom računa na gubitak od oko pet milijardi dolara. U moskovskom Kremlju valjda znaju šta rade...

Ono što se po ko zna koji put pokazalo kao tačno (Lukašenko je do sada na vlasti proveo 16 godina) jeste to da „uterati demokratiju u Belorusiju”, jednostavno, nije moguće. Nametanje vlasti putem „obojenih revolucija” kao u Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji... pokazalo je svu jalovost takvog koncepta promene političkih sistema u bivšim sovjetskim republikama. Objektivno, sve je svođeno na zamenu jedne autoritarne vlasti drugom, jednako autoritarnom, koja bi atribut demokratičnosti dobila samo stoga što je podržana od strane Zapada. Nedostatak funkcionalnih demokratskih institucija nije mogao biti prevaziđen jednostavnim izborom novog političara koji ne razmišlja kao dotadašnji vladar.

Evropa će, očigledno, morati da pojača dijalog sa Minskom, smatra analitičar nemačkog „Fokusa”. U tom smislu povoljno je primljeno saznanje da je i Lukašenku stalo da bude prihvatljiviji za Zapad. Ali Batka zna da mu je sudbina ipak vezana za Moskvu. U tom smislu u prilog mu svakako ide sve ozbiljnija saradnja glavnih motora EU (Nemačke, Francuske, Italije...) sa Rusijom. Ukoliko očuva sposobnost veštog manevriste mogao bi da računa na još četiri godine mirnog predsednikovanja.

Možda je upravo to period u kojem bi beloruska opozicija mogla svoj domaći zadatak da odradi malo bolje. Naime, rasipanje glasova na čak devet predsedničkih kandidata iz ovih redova, kao na nedeljnim izborima, ispostavilo se kao – najbolji poklon Lukašenku.