Obnovljivi izvori energije Srbije

Tačno pre godinu dana (1. septembra 2005), u ovom istom dodatku pisala sam o geotermalnim  potencijalima  Srbije i brojnim  izvorištima toplotne energije ispod Beograda.
I tada i sada, povod za ovu priču umnogome nadmašuje ovu oblast i uvodi nas u kompleksniji problem – kako obezbediti energetsku samostalnost i stabilnost naše zemlje.
Posle godinu dana, pravi je trenutak da proverimo gde smo danas i da li smo u proteklih godinu dana postigli neke rezultate.
Svaka zemlja, pa i Srbija, kao jedan od prioriteta mora da definiše svoju DUGOROČNU STRATEGIJU RAZVOJA ENERGETIKE:

Živimo u eri nove, treće svetske energetske krize, koja zemlje zavisne od uvoza energenata čini nestabilnim, a privrede tih zemalja nekonkurentnim.

Da li smo u stanju da osiguramo energetsku bezbednost zemlje, kao osnovni preduslov održivog razvoja ekonomije Srbije?

Da li smo spremni da koristimo geotermalne energetske potencijale Beograda, kad znamo da nam prestonica leži na toplim podzemnim vodama skoro u celoj svojoj površini?

ŠTA JE DO SADA URADILA DRŽAVA: Prošle godine usvojena je Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine, koja definiše pet prioriteta:

1. modernizacija postojećih energetskih objekata, sistema i izvora,

2. racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti,

3. korišćenje obnovljivih izvora energije,

4. ulaganja u nove energetske izvora, i

5. izgradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata.

Pri kraju smo 2006. godine i, nažalost, na realizaciji ove strategije nije učinjeno mnogo. Po mišljenju nezavisnih stručnjaka u oblasti energetike, najvažnija nedostajuća karika je izostanak programa realizacije usvojene strategije

GDE JE SRBIJA DANAS: Zemlja smo koja najneracionalnije koristi energiju u Evropi, tačnije, trošimo 13 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od evropskog proseka, a pet puta više od zemalja u okruženju. Od fosilnih energenata, naftu i gas uvozimo, imamo nešto niskokaloričnog kolubarskog lignita, no o štetnosti dima termoelektrana najbolje mogu da svedoče Obrenovčani.

Zapadnoevropske zemlje su u svojim energetskim strategijama zacrtale da do 2015. godine obnovljivi izvori energije čine 12-15 odsto ukupnog energetskog bilansa.

Šta to znači? Energetsku nezavisnost i efikasnost, odgovorne vlade baziraju na obnovljivim, i po pravilu jeftinijim izvorima energije: energija vetra, solarna energija, energija biomase i geotermalna energija. U obnovljive izvore, pre svih, spada i hidroenergija, koje, na sreću, naša zemlja ima dosta.

Nažalost – u energetskom bilansu Srbije za 2006. nema obnovljivih energija. Gde je naše znanje?

Kako povećati energetsku efikasnost?

– povećati udeo obnovljivih izvora energije u odnosu na fosilne (tačka 3. nacionalne strategije),

– ulaganjem u alternativne energetske izvore (tačka 4. nacionalne strategije).

Trenutno, Srbija 99 odsto svojih energetskih potrebe zadovoljava naftom, gasom, lignitom i hidroenergijom, a na obnovljive energije otpada samo jedan odsto.

ŠTA JE BUDUĆNOST SRPSKE ENERGETIKE: Prema energetskim potencijalima, Srbija jedino ne može da računa na energiju okeana i mora. Svi ostali izvori su joj dostupni. Energija vetra, mini hidroelektrane, solarna energija, energija biomase i u najvećem delu zemlje – geotermalna energija podzemnih voda i stena (tople podzemne stene potencijalni su izvor energije ništa manje od toplih vodenih izvora).

ŠTA JE DO DANAS URADIO BEOGRAD: Sa dosta optimizma pisala sam pre godinu dana o formiranju tima tri najkompetentnije naučnoistraživačke institucije (Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, DP zavod za hidrogeologiju i rudarsku geologiju i Geofizički institut NIS Naftagas u Beogradu). Cilj formiranja grupacije je bio – rad na projektu geoloških istraživanja u cilju iznalaženja realnih izvora geotermalne energije na teritoriji Beograda. Nije sporno da je veći deo prestonice potencijalni korisnik ovih resursa, no neophodno je iskoraknuti iz sfere poznavanja zona izvorišta i pretpostavki o temperaturi i kapacitetima, ka realnim podacima.

Sledeća faza trebalo bi da bude izrada geotermalnog atlasa za širu teritoriju Beograda.

Definisana su i prioritetna mesta gradskih bušotina:

– toplana na Novom Beogradu – temperatura podzemnih voda smanjila bi utrošak nafte, a samim tim i cenu grejanja stanova,

– Veliko ratno ostrvo označeno je kao potencijalni izvor za energetske potrebe Zemuna,

– podnožje Kalemegdana – centralna gradska zona,

– Ada Ciganlija – Čukarica i Košutnjak.

– Višnjička banja, Slavija...

– zona sportske hale Arena, Surčinski aerodrom.

Ove bušotine bile bi projektovane višenamenski – njihovi podaci bi se koristili za definisanje seizmičkih rizika. Nažalost, Beograd je jedan od retkih višemilionskih gradova koji nema podatke o geološkoj građi na velikim dubinama od 2.000 do 3.000 metara, relevantne za smanjenje rizika od katastrofa.

GDE JE BEOGRAD DANAS: Usvojena je odluka da se pristupi izradi projekta istraživanja geotermalnih potencijala (mislim da sam toj odluci i sama "kumovala"). Odvojena su sredstva. No, pristupilo se izradi skromne, nedovoljno ambiciozne studije, koja još nije završena. U čekanju njenih rezultata (a unapred znamo da će joj dometi biti veoma limitirani), gubi se dragoceno vreme.

Još nekoliko pitanja za gradsku vladu: kada se planira uvođenje gasa u gradski saobraćaj? Šta je sa korišćenjem biodizela, bioenergije? Zašto smo poslednja prestonica u Evropi koja ne koristi energiju otpada?

ŠTA JE BUDUĆNOST BEOGRADA: Srpska prestonica, ali i većina gradova Srbije imaju potencijale obnovljivih energija, imamo znanje, sredstva su relativno skromna i nadoknadiva kroz uštede za 2-5 godina. Iskoraknimo ka tehnologijama koje su Evropi poznate desetinama godina, a nama treba da predstavljaju budućnost. Mi znanja imamo, srećom i prirodnih potencijala. Jedino nemamo novca za skupe energente koje sada uvozimo.

NEKI SVETLI PRIMERI: Jedno javno preduzeće i jedna gradska banja, zahvaljujući ambicioznom i savremenom menadžmentu, iskoraknuli su iz nacionalnog proseka.

Aerodrom "Nikola Tesla" i Banja Selters u Mladenovcu (ogranak Centra za rehabilitaciju iz Beograda) prepoznali su problem velikih energetskih utrošaka i visine sredstava koje troše na struju i naftu.

Svesni potencijala energije koju poseduju na nekoliko stotina metara ispod svojih kompleksa, pristupili su sistemskom rešavanju energetskih deficita.

Aerodrom "Nikola Tesla" izradio je Projekat energetske efikasnosti aerodroma. Studija sadrži analizu svih energetskih potreba ovog preduzeća u poslovanju za narednih deset godina. Planirani programi uvećanja postojećih kapaciteta, dogradnja kargo pristaništa, aerodromskog hotela luks kategorije, velikog tržnog centra, biznis zona – vode ka rastu energetskih potreba. Već sada znatan deo troškova aerodroma otpada na struju i naftu. Uvođenjem alternativnih energija i racionalizacijom trošenja energije, san o modernom, evropskom aerodromu u Beogradu, postaje realnost.

Projekat energetske efikasnosti ovog preduzeća mora postati uzor ostalim velikim potrošačima u Srbiji (Centar Sava, Hala sportova Arena, Industrijski kompleksi, Toplane, ali i stambeni kompleksi).

Još jedan primer sistemskog rešavanja racionalizacije energetskih troškova Beogradu nudi uprava Banje Selters u Mladenovcu. Banja velikog potencijala, na 45 kilometara od Beograda. Izvori tople vode ne planiraju se samo za banjske terapije. Za grejanje hotelskih zgrada, servisiranje sportskih, rekreativnih i ugostiteljskih programa koji su planirani, koristiće se geotermalna energija podzemnih voda.