Posao i porodične obaveze

Zakonom se garantuje zabrana diskriminacije, posredne i neposredne, zaposlenima kod ostvarivanja prava iz radnog odnosa, i licima koja traže zaposlenje. Svima se garantuju jednaki uslovi rada i jednako plaćanje, bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Razlike u plaćanju mogu biti opravdane jedino stvarno različitim učinkom i kvalitetom rada u poslovima jednakog značaja. To se dešava kada zaposleni poseduju jednake stručne kvalifikacije, obavljaju poslove iste vrste, obima, složenosti i odgovornosti, i rade pod jednakim ili uporedivim uslovima. Uslovi rada treba da budu prilagođeni polu, uzrastu, zdravstvenoj sposobnosti uključujući posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, naročito kada su u pitanju invalidi, žene za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, posebne nege deteta (ili druge osobe) ili ostvarivanje posebnih prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja.

Međunarodna konvencija rada veliku pažnju pridaje zaštiti zaposlenih sa porodičnim obavezama sugerišući poslodavcima da prilikom regulisanja radnog vremena, smenskog i noćnog rada, kao i pri raspoređivanju u drugo mesto rada, vode računa o porodičnim obavezama zaposlenih. Sugeriše se takođe poslodavcima da uvedu, ukoliko su u mogućnosti, određeni broj radnih mesta sa nepunim radnim vremenom, na kojima bi radile majke sa malom decom.

Naš zakon o radu regulisao je neke oblike zaštite zaposlenih sa porodičnim obavezama, odnosno roditelja i staratelja, štiteći njihova prava u pogledu odsustva sa rada radi nege deteta, ali ne i u pogledu usklađivanja radnih obaveza sa porodičnim, niti reguliše ova pitanja dovoljno stimulativno za poslodavce.

Poznato je da poslodavci nerado zapošljavaju majke sa malom decom, a takođe ne pridaju dovoljno pažnje porodičnim obavezama zaposlenih žena i roditelja uopšte, naročito kada je u pitanju stručno obrazovanje, koje se po pravilu obavlja van radnog vremena. Neke zemlje su uvele obavezu poslodavca da vreme i mesto stručnog obrazovanja ili obuke prilagodi neometanom obavljanju porodičnih obaveza. Ako zatreba, poslodavci su dužni da organizuju besplatno čuvanje dece. Ipak, ne možemo očekivati da baš sve bude propisano zakonom. Poslodavac treba da proceni koliko mu koristi može doneti ako povede više računa o porodičnim obavezama zaposlenih, ne samo zbog bolje organizacije posla i smanjivanja bolovanja već i zbog većeg učinka zaposlenih koji će se na taj način rasteretiti dodatnih briga.