Ključ za uspeh

Koliko puta vam se desilo da zaboravite ili polomite ključ od ulaznih vrata, izgubite ga na odmoru ili putovanju i nađete se u "bezizlaznoj" situaciji ispred sopstvenog stana. U tom trenutku ste pomišljali samo jedno: "Ko može da mi pomogne"? Braća Srećko i Vukomir Kovačević su možda i vama pomogli da uđete u kuću, spasete unosan posao, stignete na sastanak, skinete pokipelu šerpu sa šporeta ili su vam otvorili vrata posle višečasovnog stajanja. Danju i noću, 24 sata, jezde po čitavom gradu ova dva vredna mladića pa ih oni kojima su pomogli kasnije zovu i zbog drugih stvari, koje ne spadaju u bravariju, jer su, vremenom, postali mala "majstorska hitna pomoć" za čitav grad.

A sve je počelo iz čiste i preke nužde, kako i često započinju mnoge velike stvari u životu – ili bar otkrivanje skrivenih sposobnosti za koje čovek i ne sluti da čuče u njemu.  Stigli su u Beograd, i prošli čuvenom ulicom svih dođoša ovog grada, na čijem im je početku sada i radnja–Balkanskom ulicom, u potrazi za studijama i boljim životom. Iz rodnog Brekova kraj Arilja ušli su nekako u studentski dom na Karaburmi, ali samo jedan od njih, stariji Vukomir, dok je Srećko ilegalisao kod rođenog brata i bio zadužen da se snalazi i plaća, zapravo da izdržava njihove studije jer roditelji nisu mogli.

Mlađi Srećko, alfa i omega njihovog malog biznisa, priča kako su pokušali i nekakav ortakluk sa "zemljakom", pa ostali na ulici bez igde ičega, sa idejama i malo iskustva... ali nisu odustali: od prijatelja su pozajmili novac da kupe prvu mašinicu za narezivanje ključeva i nekako se ušančili na novobeogradskom buvljaku. Spavali su ispred kapija buvljaka da bi u četiri ujutru mogli da ulete na pijacu i zauzmu tezge u prvih pet redova. Radili su do uveče i nekako počeli da vraćaju dugove i uz put polažu ispite.

Podelili su posao – Vukomir je, kad nije radio, "visio" na internetu, i tražio po Evropi mašine na prodaju za bravarski zanat, putovao po sajmovima i uspeo u međuvremenu i da diplomira, dok je Srećko, talentovani praktičar, razvio posao i najzad uspeo da se domogne prostora u kojem su i sad. Mukotrpno su gradili imidž radnje koja prihvata sve poslove i ničega se ne libi. Nikad ne vraćaju mušterije koje su došle sa drugog kraja grada ne bi li rešile problem i napravile (rekonstruisale) polomljeni ključ ili popravile ono što niko drugi nije hteo. Popravljaju i prave sve vrste ključeva, od najnovijih, kodiranih, preko klasičnih, kasa i specijalnih ključeva za alate ili liftove. Jedino što im je potrebno jeste dobar poslovni prostor, u kome bi, tvrde, mogli da uposle čak 15 radnika! Kažu da je sada daleko lakše početi neki mali biznis, nego pre godinu – dve, jer ima puno banaka koje daju kredite za to. Svaka mala radnja može da zbrine pet-šest porodica i to je, misle, i jedan od recepata za rešavanje problema nezaposlenosti.

Tvrde da udruženje zanatlija, čiji su aktivni članovi, ima isto mišljenje, samo traže da im neko iz državnih institucija posveti pažnju, da dođe da ih poseti bar za zanatsku slavu, čiji su braća Kovačević i domaćini ove godine; da saslušaju probleme, ali i ideje koje imaju ovi mladi i preduzimljivi ljudi jer će biti svima bolje, sigurni su u to.