Kurdi dobili satisfakciju u Strazburu

ISTANBUL – Delioci pravde u Evropskom sudu za ljudska prava nisu imali dileme: Turska je prekršila Konvenciju o ljudskim pravima kada je 2003. godine zabranila prokurdsku Narodnu demokratsku partiju (HADEP). Moralno zadovoljenje je stiglo sa sedam godina zakašnjenja, ali Kurdi u prvim reagovanjima kažu: bolje ikad nego nikad. Valjda će vlasti iz ove presude izvući neko naravoučenije za vreme koje dolazi.

Ovaj šamar koji je stigao iz Strazbura, bez obzira što odluke tog suda nisu obevazujuće, nateraće Ustavni sud u Ankari da ubuduće dobro razmisli pre nego što na neku stranku ponovo stavi katanac.

U poslednjih 20 godina zabranjeno je petnaestak stranaka i to pretežno onih koje su osnovali Kurdi. Poslednji put to se desilo prošle godine kada je zabranjena Partija demokratskog društva, koja je u tom trenutku imala 20 poslanika u parlamentu.

Ustavni sud Turske zabranio je HADEP 2003. godine pod teškom optužnicom: zbog podrške separatizmu i terorizmu, odnosno zalaganja za autonomiju kurdskog naroda koji pretežno živi u jugoistočnoj Anadoliji.

Ona je dovedena u vezu sa ranije zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i njenim bivšim liderom Abdulahom Odžalanom koji sada izdržava kaznu doživotnog zatvora. Više od 40 funkcionera stranke neće moći u sledećih pet godina da se bave politikom.

„Oni (članovi (HADEP) nisu podsticali mržnju, osvetu ili oružane nemire… Čak i ako su članovi te partije tražili pravo na samoopredeljenje Kurda, to nije u suprotnosti sa demokratskim principima i ne može se dovoditi u vezu sa podrškom terorizmu, zaključili su u Strazburu.

U Starzburu se kaže da je u ovom slučaju prekršena Deklaracije o ljudskim pravima. Turska država bi trebalo, prema odluci u Strazburu, da plati nadoknadu generalnom sekretaru zabranjene stranke Ahmedu Turanu Demiru i kažnjenim članovima HADEP-a 24.000 evra i 2.200 evra za sudske troškove.

Turski zvaničnici zasad ne komentarišu ovu odluku. Ali, teško je poverovati da će Ustavni sud u ovom slučaju svoju presudu staviti van snage jer se Ankara po pravilu oglušava o odluke Evropskog suda za ljudska prava, pogotovo kada su Kurdi u pitanju. U Turskoj sada živi skoro 15 miliona Kurda, skoro svaki peti stanovnik zemlje je pripadnik tog naroda koji ima svoju istoriju, jezik i kulturu. U vladi su konačno počeli da shvataju da to nije put za rešenje „kurdskog problema” i da Turska, dok ga ne reši, neće moći da postane punopravni član Evropske unije.

Kurdi su se u poslednje vreme izborili za određena prava: dobili su svoje RTV stanice, mogu na javnim mestima da koriste maternji jezik što je do skoro bilo nezamislivo. Vlada maglovito najavljuje „demokratsko rešenje” kurdskog problema, mada nije do karaja jasno šta to sve podrazumeva.