Država ne sme da popusti pred divljim graditeljima

Vest o besplatnoj legalizaciji svih bespravno sagrađenih objekata u Srbiji, Oliver Dulić, ministar životne sredine, juče je korigovao rekavši da će se ova namera, ukoliko bude pretočena u zvaničnu odluku, odnositi samo na one „koji žive u malim kućama, porodičnim domaćinstvima, koji su ih od muke gradili nelegalno”. Znači, besplatne legalizacije nema za sve, kako su mnogi to iz njegove prvobitne izjave protumačili.

„Finansijski popust sigurno neće moći da dobiju oni koji su gradili objekte radi privrednih aktivnosti ili da bi na njima zaradili”, pojasnio je juče Dulić agenciji Tanjug.

Ideja ministra Dulića je da legalizacija bude besplatna za što širi krug bespravnih graditelja, tako što bi se onima koji su legalizaciju već platili taj iznos odbio od poreza na imovinu. Međutim, u timu koji pravi izmene Zakona o planiranju i izgradnji postoje, prema saznanjima „Politike”, i mišljenja da tu povlasticu treba ograničiti isključivo na socijalno ugroženu kategoriju stanovništva. Ukoliko je uopšte bude, jer se o njoj samo razmišlja.

Nadležno Ministarstvo nema podatak koliki je prihod od dosadašnjeg učinka legalizacije, kao ni koliko je objekata legalizovano po novom Zakonu. Lokalne samouprave nisu obavezne da Ministarstvu dostavljaju te podatke. Zna se da je očekivani prihod bio između 300.000 i 400.000 evra. Prema grubim procenama, od 618.000 podnetih zahteva legalizovano je blizu pet odsto.

Posezanje za besplatnom legalizacijom, zbog slabog učinka i pored pojednostavljene procedure, svi „Politikini” sagovornici ocenjuju kao loš potez i nemoć države da se izbori sa divljom gradnjom. I većina misli da ovaj predlog neće uroditi plodom, budući da je suština problema na drugoj strani. Građani nisu zainteresovani za legalizaciju jer ih ništa ne prisiljava da ispoštuju proceduru i dobiju građevinske dozvole. Zakon propisuje rušenje i drastično uvećanje poreza za one koji ne legalizuju objekte, ali se to ne primenjuje.

Jedan predstavnik Inženjerske komore ocenio je da je legalizacija spora, prvenstveno zbog teškoća pri rešavanju imovinskih odnosa, što podrazumeva loš rad katastra i drugih institucija.

Podsećanja radi, u vreme kada je Branislav Ivković bio ministar legalizovan je jedan odsto objekata. Za vreme ministra Dragoslava Šumarca – 10 odsto, dok je u vreme Velimira Ilića, i pored nekoliko intervencija na smanjenju dokumentacije, pojednostavljenju procedure, i uvođenja povlastica, legalizovano jedva tri odsto.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, priznaje da je legalizacija težak i mučan proces. Ali oslobađanje bespravnih graditelja od plaćanja, tvrdi on, u direktnoj je suprotnosti sa Ustavom. Ukoliko bismo zaista omogućili svim građanima da bespravne kuće legalizuju, onda bi trebalo vratiti novac svima koji su ikada platili legalizaciju i svima koji su platili građevinske dozvole. Jer samo tako će biti ispoštovano Ustavom zagarantovano pravo ravnopravnosti.(/slika2)

– Ako se bespravni graditelji oslobode plaćanja naknade za uređenje zemljišta možemo očekivati zastoj u uređenju infrastrukture u narednih 10 do 15 godina. Ne vidim način kako će se finansirati uređenje ulica i priključenje na vodovod i kanalizaciju. Jer to je jedan od značajnijih prihoda lokalnih samouprava. Osim toga, najnerazvijenije opštine će ostati i bez para iz NIP-a i zaista ne znam od čega će da grade infrastrukturu – kaže Paunović.

I Miloš Milošević, gradonačelnik Šapca, kategorično je protiv besplatne legalizacije, nije se slagao ni sa povlasticama koje je svojevremeno Velimir Ilić uveo za divlje graditelje, niti podržava beneficije iz Dulićevog zakona. Nerado je, kaže, doneo gradsku odluku o popustima za plaćanje naknade. On smatra da se na taj način savesnim građanima koji su platili projektovanje, sačekali dozvolu i uplatili nadoknadu za građevinsko zemljište šalje poruka da su pogrešili.

– Ovo je izuzetno komplikovana oblast i ne možemo donositi zakone na svake dve godine. Za rešavanje imovinskih odnosa koji su ključni za ovaj proces treba vreme. Prihodi od legalizacije nisu značajna stavka u gradskim budžetima i ne verujem da će oslobađanje od te dažbine rešiti problem. Slab učinak legalizacije prvenstveno pripisujem lošoj primeni zakona. Prema prethodnom zakonu divlja gradnja je bila krivično delo. Ali niko zbog toga nije procesuiran. Da jeste, problem bi bio odavno rešen – kaže Milošević.

On smatra da će prebacivanje troškova legalizacije na oporezivanje imovine stvoriti još veći haos i da više niko neće tražiti građevinske dozvole. A i oni koji su bespravno zidali više nemaju nijedan motiv da legalizuju svoje nepokretnosti.

Stojan Semiz, advokat bečke kancelarije CMS, kaže da se iz namere uvođenja besplatne legalizacije zaključuje da je glavna prepreka sprovođenju tog procesa iznos koji se plaća na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta. On smatra da je pogrešno verovati da će ukidanje plaćanja ove obaveze dovesti do „ubrzanja postupka”.

– Legalizacija nije vezana samo za plaćanje naknade, već i za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i procenu ispunjenosti urbanističkih uslova u svakom konkretnom slučaju. Drugim rečima, ukidanje plaćanja naknade značajnije će ubrzati postupak legalizacije samo ukoliko se ukinu i ostala pravila, da ne možete bez osnova graditi na tuđem zemljištu i objektu i da ne možete graditi bilo šta na bilo kom mestu. Ukoliko se nadležni odluče za ukidanje svih pravila, dobićemo legalizaciju anarhije. Ukoliko se, pak, ukine samo obaveza plaćanja naknade, ne verujem da to može dovesti do značajnijeg ubrzanja u rešavanju zahteva za legalizaciju – smatra Semiz.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta Beograda, mogućnost besplatne legalizacije vidi kao ubiranje političkih poena, odnosno kao predizbornu kategoriju. On kaže da je i u vreme kada je Velimir Ilić bio ministar u jednom trenutku bilo reči o besplatnoj legalizaciji, ali se Beograd tome oštro suprotstavio jer su bili sigurni da nijedan propis više neće važiti i da neće moći da se primeni.

– Država ne sme da popusti pred divljim graditeljima. Oni očekuju da će dobiti neke ustupke za to što su kršili zakon. Ali država mora da im se usprotivi, dovoljno je samo da primeni zakon. A u novom zakonu lepo piše da oni koji nisu do određenog roka podneli zahteve mogu da očekuju rušenje. Drugačije ne možete naterati nekoga ko je kršio zakon da izmiri obavezu – izričit je Bobić.

Besplatnu legalizaciju profesor Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, vidi kao negativnu selekciju i kršenje zakona. On kaže da naknade za građevinsko zemljište ne treba da budu visoke i da ih treba sniziti, ali nikako ne treba bespravne graditelje osloboditi njenog plaćanja. Osim toga to je cena usluge koju neko plaća gradu da bi dobio infrastrukturu i nikako je, kaže on, ne treba izjednačavati sa porezom na imovinu. Jer to su dve različite stvari.

– Problematično je objašnjenje da će se smanjenjem ili ukidanjem nadoknade ubrzati postupak legalizacije. Osim toga treba imati u vidu da će taj oprost plaćati svi poreski obveznici – kaže Arsić.

U Beogradu je podneto 245.000 zahteva za legalizaciju po novom zakonu, a građevinske dozvole je dobilo oko 1.770 kuća. U gradsku kasu se od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta slilo 1,2 milijarde dinara, s tim što su u ovaj iznos uračunati svi koji su tokom godine izvršili uplatu bilo da je reč o nekoliko rata ili celokupnom iznosu. Legalizacija kuće u Kaluđerici od 100 kvadrata, na primer sa svim popustima, košta oko 134.780 dinara.

Oliver Glišić, član Gradskog veća, kaže da je nekorektno komentarisati najavu ministra, a da se ne zna šta se tom merom želi postići.

– Ne znamo da li se o uvođenju besplatne legalizacije razmišlja zbog problema sa naplatom, cenom, sprovođenjem postupka. Beograd nije očekivao neke velike prihode od legalizacije, odnosno oni nam nisu bili prioritet. Zato smo dali i popuste do 80 odsto. U prvi plan smo stavili završetak ovog procesa – kaže Glišić.

I u Nišu, koji ima jedan od najvećih problema sa divljom gradnjom, bili su prilično suzdržani kada je reč o najavi ministra. Dragan Milovanović, pomoćnik gradonačelnika, kaže da su oni spustili cene koliko su mogli, tako da legalizacija kvadratnog metra u centru grada košta 600 dinara, dok je na periferiji 400. Ali uprkos tome, od 30.000 zahteva, samo 500 objekata je dobilo građevinske dozvole.

Marijana Avakumović

---------------------------------------

Samo za one koji su „gradili iz muke”

Ministar Oliver Dulić je priznao da besparica nije jedini uzrok za spor tempo ovog pokušaja legalizacije.

– Kriv je višedecenijski problem nedostatka dokumentacije u Srbiji, neažurnog Katastra nepokretnosti, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i, naravno, nedostatak novca. Najveća kočnica legalizacije nije plaćanje, već to što ogroman broj ljudi ne može da prikupi dokumentaciju koju zakon zahteva. Mnogi su gradili na državnom ili društvenom zemljištu, na zemljištu koje je vlasništvo firmi koje su propale, na zemljištu koje nikada nije bilo uknjiženo ni na koga. Oni sada imaju problem da dokažu vlasništvo nad zemljištem, što je jedan od uslova za legalizaciju. Problem su i duge procedure koje se vode po upravnom postupku – naveo je Dulić.

On tvrdi da još nije poznato koliko je novca, od očekivanih 300 do 400 miliona evra, do sada prikupljeno legalizacijom, ali će oni koji su platili biti obeštećeni. Još nije odlučeno da li nekim vrstama popusta ili finansijskom kompenzacijom.

V. V.