Francuski poljubac

Da se veza između genijalnog i setnog engleskog folk trubadura Nika Drejka i prelepe francuske šansonjerke Fransoaz Ardi razvijala onako kako su oni i ljudi iz njihovog okruženja želeli, onda bi Fabijan Delsol mogla da bude izdanak tog odnosa. Na takav zaključak upućuje muzika sa njenog novog, trećeg po redu, solo albuma „On My Mind”. Engleska mušičavost i francuski šarm se nalaze na njemu. Takozvani duh šezdesetih reinkarniran je sa iznenađujućom lakoćom, uspešno kao što su to uradili momci iz sastava Strange Boys na albumu „Be Brave“.

Fabijan Delsol je iz Limoža. Ljubav prema rok muzici odvela je preko Lamanša. Tu se nekako približila kružoku u čijem centru je rok anarhista i buntovnik sa razlogom Bili Čajldiš. U okviru tog miljea delovala je sa sastavom The Bristols. Poznanstvo i ljubav koja je rezultirala brakom sa Lijamom Votsonom odveli su je ka solo karijeri.

Votson je vlasnik čuvenog studija Toe Rag. Radi se o objektu u kojem nijedna mašina za snimanje zvuka nije mlađa od četrdeset godina. Sve se radi analogno, kako se to kaže. Muzika koja izlazi iz ovog studija ima posebnu boju i aromu. Albumi „Elephant” sastava The White Stripes, „Keep On Your Mean Side” dueta The Kills i „Truly She Is None Other” Holi Golajtli najbolje pokazuju o čemu se radi. 

I muzika sa albuma „On My Mind” nosi neizbrisivi pečat ovog studija. Pesme zvuče kao da su pronađene u garaži Mikija Mosta, legendarnog muzičkog producenta iz šezdesetih godina 20. veka. Rok u ovoj verziji nije izraz bunta i nepristajanja. Pre bi se reklo da odražava duh tog vremena kada se svet ljuljao u ritmu slobodne ljubavi i novootkrivene nade. Ovaj album se može shvatiti kao nastavak ploče „Pin Ups” Dejvida Bouija. Kada se bude snimala nova verzija Antonionijevog filma „Uvećanje” neka pesma mora da nađe mesto u muzičkom skoru.

Sa šarmom pariske kokete Fabijan Delsol predstavlja svoj muzički koktel u kojem su podjednako zastupljeni francuska „ye-ye” muzika i ono što zovu „freakbeat”. Numere koje peva na francuskom – „Pas Adieu” preuzete iz repertoara grupe Les Problemes i „Ce Jour La” Silvi Vartan su na jednom polu. Na drugom se nalazi odlična obrada pesme Džoa Mika „Ragunboneman” koju Fabijan peva u kokni slengu sa francuskim naglaskom – zvuči kao Veronik Sanson koja u pratnji grupe The Kinks, iz doba kad su snimali album „Muswell Hillbillies”, peva u nekom londonskom pabu. 

Između se nalaze originalne pesme koje su zapravo pastiši. Neobaveznost i bezbrižnost sa kojim ih Fabijan izvodi daju im novu vrstu originalnosti. Numere „Faraway Spaceman Blues”, „Count Me Out”, „Strange Shadows” i druge imaju fini anglo-francuski šarm sličan onom koji je demonstrirala Džin Siberg u filmu „Do poslednjeg daha”. Album „On My Mind” je kao francuski poljubac. Sve je isto, ali je nekako uzbudljivije.