Ping-pong sa neizabranim sudijama

Ustavni sud Srbije neće više odlučivati o žalbama neizabranih sudija. U petak je održano poslednjih šest rasprava, a naredne nisu unapred zakazivane zbog predstojećih praznika. Međutim, sada nema ni potrebe za tim, jer set usvojenih pravosudnih zakona predviđa da žalbe neizabranih sudija i tužilaca pređu u nadležnost stalnih sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao prigovori.

Da li će odlučivanje Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) biti brže od javnih rasprava i većanja pred Ustavnim sudom? To nije lako izračunati, jer je teško pretpostaviti kakvu će dinamiku odlučivanja po prigovorima usvojiti ove dve institucije. Za sada niko od zvaničnika ne može o tome ništa da kaže. Tek treba da budu izabrani stalni sastavi VSS i DVT, koji će od Ustavnog suda preuzeti neizabrane sudije i tužioce.

Ustavni sud je utrošio do sada samo deset radnih dana na rasprave po žalbama neizabranih sudija, počevši od 15. novembra, dakle u periodu od mesec i po. Za svakog kandidata bio je odvojen po jedan sat, a radilo se od 10 do 16 časova. Tako se pred „čuvarem ustavnosti” do sada pojavilo 59 bivših sudija koji nisu prošli opšti izbor pre godinu dana.

Budući da se dnevno zakazivalo po šest rasprava, „Politika” je pre mesec dana objavila prostu računicu, prema kojoj bi svi predmeti neizabranih sudija pred Ustavnim sudom mogli biti završeni do maja 2012. godine. Jer, da je Ustavni sud nastavio da zakazuje te sednice istim tempom, sa osam dana u mesecu za po šest neizabranih sudija, bilo bi potrebno 16 do 17 meseci da svih 800 bivših sudija dođe na red.

Da li će Visokom savetu sudstva biti potrebno manje vremena da preispita ispravnost odluka o neizabranim sudijama, teško je reći.

Kada bi VSS odredio jedan period u kome bi samo obavljao razgovore sa neizabranim sudijama, onda bi za 20 radnih dana u mesecu možda mogao da razmotri 120 prigovora, ako bi zakazivao po šest predmeta dnevno, kao što je to činio Ustavni sud.

Ako VSS preuzme i 59 žalbi koje su već iznete pred Ustavnim sudom, onda će pred sobom imati nešto malo manje od okruglo osam stotina prigovora neizabranih sudija. Ali budući da prigovore, po zakonskim izmenama, mogu da podnesu i oni koji se nisu žalili Ustavnom sudu, onda se može očekivati i više od 800 predmeta.

Te predmete VSS može da preuzme tek posle 1. marta, koji je krajnji rok za osnivanje njegovog stalnog sastava.

Ako bi VSS završavao šest predmeta dnevno, svakog radnog dana, trebalo bi mu sedam meseci za 840 predmeta, a to znači da bi odlučivao do oktobra. Međutim, možda će model postupanja biti takav da ne mora svih 11 članova VSS da odlučuje o svakom neizabranom sudiji. Ako se, na primer, bude radilo u većima od po troje članova VSS, onda bi posao mogao biti završen tri puta brže.

U tom slučaju, VSS bi do maja ili juna mogao da završi postupanje po prigovorima i da tako bude brži od Ustavnog suda za godinu dana, ali pod uslovom da radi udarničkim tempom, a zna se da ima i druge nadležnosti i druge hitne poslove, kao što su izbor predsednika sudova i izbor novih sudija. Povrh toga, najavljena su i razrešenja izabranih sudija čiji izbor nije bio regularan ili su u međuvremenu pokazali da ne ispunjavaju kriterijume, a to je takođe posao Visokog saveta sudstva.

Prvi sastav VSS ima zadatak da preispita samo dve odluke o neizboru sudija, jer je Ustavni sud do sada uvažio samo žalbe Zorana Saveljića iz Niša i Milene Tasić iz Paraćina. Sve ostale odluke preispitaće novi stalni sastav Visokog saveta sudstva.

Aleksandra Petrović