utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 30.12.2010. u 22:00 Miodrag Šašić

Uroš Predić nesuđeni autor „Seobe Srba”

"Сеоба Срба", Паја Јовановић

Pančevo – Jednog oktobarskog dana, godine 1949. već ostareli Uroš Predić objašnjavao je svom prijatelju pravniku i istoričaru dr Mihovilu Tomandlu kako je nastala slika „Vizija u oblacima“. Zadivljen mirnoćom kojom Tomandl prati svaku njegovu reč, maestro je odlučio da gostu ispriča i ovo: Jednog dana u atelje Predićev stigao je, a znao je to često da čini, kralj Aleksandar. Kao i Tomandl, zadržao se pred „Vizijom u oblacima“, a slikar je, ne razmišljajući mnogo sa kim govori, objasnio da slika predstavlja „u osnovi viziju o socijalnoj revoluciji“. Kralj se na te reči, pričao je Predić Tomandlu, okrenuo i bez reči napustio atelje. Nikada više nije došao u posetu slikaru.

Ovakvih pikanterija, u izdanju Arhiva u Pančevu, pun je rukopis „Moji susreti sa Urošem Predićem“ Mihovila Tomandla, pančevačkog advokata i istoričara amatera. Milan Jakšić, direktor Arhiva u Pančevu, kaže da je rad samo jednom štampan, pre pola veka u Zborniku Matice srpske.

Interesantno je kako je u to poratno vreme Predić gledao na svog velikog takmaca Paju Jovanovića. Na Tomandlovo pitanje šta misli o Paji, Predić kaže: „On vam je mačka koja uvek padne na četiri noge. Nije genij, ali je odličan poznavalac svih škola i pravaca, a njegovi su radovi majstorski“.

Predić je Tomandlu ispričao da je on nesuđeni autor slike „Seoba Srba“ koju je patrijarh Georgije Branković naručio za Milenijumsku izložbu u Budimpešti. Ponuda je učinjena Prediću, on ju je prihvatio, ali uz uslov da mu se za slikanje daju dve godine. Patrijarhu je rok bio neprihvatljiv, pa se obratio Paji Jovanoviću, koji je pristao da posao uradi za osam meseci.

Avaj, patrijarh nije bio zadovoljan skicom za sliku, te ona nije otišla u Budimpeštu. Iako Tomandl tako ne kaže, biće da je sa malo ironije, skromni Predić ispričao sledeću anegdotu o svom konkurentu. Na jednoj bečkoj kolektivnoj izložbi Paja je izložio dve slike. Jedna je predstavljala ženidbu nekog austrijskog vojvode, a druga je bila „prizor iz arnautskog života“. Car Franja Josif, koji je pomno razgledao izložbu, jedva je obratio pažnju na „ženidbu“, a zainteresovao se za „Arnaute“, pa je sliku čak otkupio. Paja, ljut zbog loše procene, odmah je „ženidbu“ preradio, naslikavši tako jednu od svojih poznatih slika „Krunisanje cara Dušana“.

Za „najlepšu crkvu u Srpstvu, izuzimajući srpske zadužbine“, Predić je smatrao Uspensku crkvu u Pančevu, a posebno je, veli Tomandl, hvalio ikonostas Konstantina Danila („Daniela“ kaže Predić). I pored toga što se vidi da Danil nije akademski slikar, jer mu prsti na rukama i nogama naslikanih persona „liče na kobasice“, Predić je o njemu imao veoma visoko mišljenje, a za najbolji njegov ikonostas smatrao je baš onaj u pančevačkom hramu Svetog uspenja.

Na Tomandlovu molbu, Predić je napravio spisak svojih radova, nastalih od 1876. do 1948. godine. Na spisku je 1658 radova, od skica do slika u ulju. Predić o svakoj slici navodi šta je naslikano, koji joj je format, u kojoj je tehnici slikana, čak da li je neki portret rađen prema živom modelu ili prema fotografiji, kao i u čijem je vlasništvu delo. Samo 1915. nije slikao. Napisao je: „Godina jalova zbog rata“.

Veliki slikar umro je 1953. godine. Sahranjen je u rodnom Orlovatu, ali je malo nedostajalo da mu večno počivalište bude u Starom Bečeju. Tomandl svedoči o tome. Predić je, oslikavajući kapelu Bogdana Dunđerskog u ovom mestu, prihvatio ponudu da u njoj, sa članovima porodice Dunđerski, i on bude sahranjen. Bogdan Dunđerski je to čak uneo u testament i deponovao kod Matice srpske. Predić se, međutim, kasnije predomislio i pisao Matici da odustaje od takve namere. Želi da buse sahranjen „kraj svoje dobre matere u Orlovatu“.

Komеntari0
bcd4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja