Pravi muškarci rade jogu

Joga je u razvijenom svetu odavno pronašle svoje mesto. Ovu drevnu tehniku nastalu u Indiji, koja označava jedinstvo, sklad duha i tela, mnogi danas upražnjavaju iz različitih pobuda. Neko zbog fizičkog zdravlja i koncentracije, neko iz filozofskih i religioznih ubeđenja, ali većina da bi postigli unutrašnji mir i ravnotežu. Prisutna je i u vrhunskom sportu, a nije mali broj asova koji u svojim stručnim štabovima ima i „zen mastera”.

Za najvećeg svakako važi Fil Džekson, najtrofejniji trener u NBA (11 titula), koji je lična iskustva u meditiranju preneo na košarkaše, od Džordana i Pipena, do Brajanta... Zato nikog više ne čudi kad igrači Lejkersa gotovo pred svaku utakmicu primenjuju petnaestominutnu zajedničku meditaciju „na dah”, a iskustva asova iz košarkaške lige, američkog fudbala, hokeja, bezbola i ostalih popularnih sportova pretočena su u knjigu „Pravi muškarci rade jogu” (Real man do yoga). Fudbaler Mančester junajteda Rajan Gigs zahvalan je jogi za sve što je postigao, a upražnjavaju je i Serena Vilijams i Endi Marej...

Zahvaljujući nekadašnjem košarkašu Dušanu Steviću (39) ova tehnika našla se na „meniju” priprema i naših vrhunskih sportista. Iza njega je 15 godina duga profesionalna igračka karijera (Crvena zvezda, Hemofarm, Krka, Polzela, Lugano, Rasing, Nant, Turska, Libanon, Emirati, Saudijska Arabija, Kipar i Iran), studiranje u Americi (završio ekonomiju na Džordžiji) i naučno usavršavanje iz oblasti joge (licencu dobio u Kolorado Springsu). Odlučio je da se vrati u Srbiju i pomogne sportistima da prirodno i postepeno podignu kvalitet spremnosti, znanja i kvaliteta igre.

– Sa jogom sam se susreo pre osam godina kada sam počeo da istražujem shvatanje košarke trenera Fila Džeksona. Na poziv nekadašnjeg igrača Jugoplastike i skauta Čikaga Ivice Dukana boravio sam u tom klubu i na delu video jedan potpuno nov način psihološke i fizičke pripreme igrača. Počeo sam da vežbam jogu, ali i polako da se pripremam za kraj igračke karijere. Kako nikad sebe nisam video kao bankara ili japija, 2007. sam se upisao na Institut za zdravlje i jogu u Masačusecu, a sada sam pri kraju master studija. Način na koji se joga danas upražnjava je pomalo ezoteričan i to me je navelo da neke odgovore pronađem u naučnom pristupu – istakao je Stević.

Joga poboljšava biohemijska svojstva i funkcionalnost tela kroz koordinisano delovanje mišićnih grupa, a vežbe disanja menjaju percepciju i jačaju svesno kontrolisanje psihičkih resursa. Stević izgrađuje specifičnu tehniku prilagodljivu vrhunskim sportistima, a uključio je i mišićnu dijagnostiku i terapiju. Osnovno pitanje je zašto je odlučio da se vrati u Srbiju, društvo na marginama nauke.

– Činjenice da do nas ne dopiru informacije tako brzo i da sve što zaista vredi mora dobro i da se plati, probudile su u meni veliki motiv. U Srbiji ima mnogo prostora za napredak i mislim da ću moći da plasiram nov način psiho-fizičke pripreme sportista. Sa kolegama iz Slovenije radim na sistemu dijagnostike i mišićne terapije, a sarađujemo sa Nadalom, fudbalerima Barselone, italijanske reprezentacije , Fiorentine ... Sve se vrti oko mišićnog balansa, a asimetrije dovode do povreda na osnovu prva tri zakona biomehanike. Terapija ne iziskuje veliki trud i intenzitet, a radi se o readukaciji mišićnog i nervnog sistema.

Njegove metode prvi su u praksi primenili igrači Kraljevskog ragbi kluba prošle godine, a posle tri meseca osvojili su Kup.

– Za početak sam izabrao ragbi jer je to sport u kom se mnogo polaže na psihološku pripremu. Fizički se uvek dođe do barijere, a onda je na umu da to prevaziđe i unapredi. Vidan je pomak u poboljšanju koncentracije, apsolutne prisutnosti u svakoj akciji, a to je put da se usvoji novi pokret i uspostavi timski ritam koji je i najvažniji u kolektivnim sportovima. Po vokaciji sam ipak košarkaš i želja mi je da nešto dobro napravim u mom sportu. Imam Fibinu trenersku licencu i vrhunskog mentora Marina Sedlačeka koji odlično poznaje svetske košarkaške prilike, ali i ono što svakom igraču ili timu u Srbiji nedostaje.

Joga ga je naučila i strpljivosti pa nikud ne žuri, veruje da će moći bogato iskustvo i znanje da prenese u domovini.

– Mi i stihijskim radom ostvarujemo velike uspehe. Košarkaši postižu odlučujuće poene u poslednjim sekundama, što je malo ko drugi u stanju da uradi. I rezultat tenisera je fantastičan u odnosu na logistiku, što je uz čestitku za osvajanje Dejvis kupa apostrofirao i Endi Marej. To je izuzetna osobina, ali ne može inat da nam bude bazični pokretač, već sistem i naučni pristup, a psihološka i fizička priprema su prva dva slova abecede sportskog uspeha. Ne kucam na vrata koja su zatvorena. Postojim, radim i usavršavam, a siguran sam da će neko to da prepozna – rekao je Dušan Stević.

Mirko Stojaković

-------------------------------------------

„Steviću, javi se”

Košarkaško vatreno krštenje Dušana Stevića pretvorilo se u anegdotu koja je i danas aktuelna. Debitovao je u dresu Crvene zvezde pre punoletstva, a u startnoj postavi našao se mimo svih očekivanja protiv evropskog prvaka Jugoplastike u Splitu. Ljut zbog poraza u finalu Kupa Jugoslavije nedelju dana ranije u Dubrovniku protiv istog rivala, kada su sudije ignorisale prekršaj nad Jankovićem pri šutu za trijumf, trener Zoran Slavnić poslao je na parket juniorsku petorku. To je u publici izazvalo podsmeh, ali kasnije i oduševljenje, posebno hrabrošću mlađanog centra Stevića u duelima sa Rađom, Kukočem i Savićem. Čak osam puta je šutirao za tri poena i dva puta pogodio, a sa tribina su ga prozivali sa „Steviću javi se”, što se kasnije prenelo u dvorane širom Jugoslavije. Uzgred, Zvezda je izgubila utakmicu sa 48 poena razlike, a Dušan dobio nadimak „Džabar”.