Прави мушкарци раде јогу

Јога је у развијеном свету одавно пронашле своје место. Ову древну технику насталу у Индији, која означава јединство, склад духа и тела, многи данас упражњавају из различитих побуда. Неко због физичког здравља и концентрације, неко из филозофских и религиозних убеђења, али већина да би постигли унутрашњи мир и равнотежу. Присутна је и у врхунском спорту, а није мали број асова који у својим стручним штабовима има и „зен мастера”.

За највећег свакако важи Фил Џексон, најтрофејнији тренер у НБА (11 титула), који је лична искуства у медитирању пренео на кошаркаше, од Џордана и Пипена, до Брајанта... Зато никог више не чуди кад играчи Лејкерса готово пред сваку утакмицу примењују петнаестоминутну заједничку медитацију „на дах”, а искуства асова из кошаркашке лиге, америчког фудбала, хокеја, безбола и осталих популарних спортова преточена су у књигу „Прави мушкарци раде јогу” (Real man do yoga). Фудбалер Манчестер јунајтеда Рајан Гигс захвалан је јоги за све што је постигао, а упражњавају је и Серена Вилијамс и Енди Мареј...

Захваљујући некадашњем кошаркашу Душану Стевићу (39) ова техника нашла се на „менију” припрема и наших врхунских спортиста. Иза њега је 15 година дуга професионална играчка каријера (Црвена звезда, Хемофарм, Крка, Ползела, Лугано, Расинг, Нант, Турска, Либанон, Емирати, Саудијска Арабија, Кипар и Иран), студирање у Америци (завршио економију на Џорџији) и научно усавршавање из области јоге (лиценцу добио у Колорадо Спрингсу). Одлучио је да се врати у Србију и помогне спортистима да природно и постепено подигну квалитет спремности, знања и квалитета игре.

– Са јогом сам се сусрео пре осам година када сам почео да истражујем схватање кошарке тренера Фила Џексона. На позив некадашњег играча Југопластике и скаута Чикага Ивице Дукана боравио сам у том клубу и на делу видео један потпуно нов начин психолошке и физичке припреме играча. Почео сам да вежбам јогу, али и полако да се припремам за крај играчке каријере. Како никад себе нисам видео као банкара или јапија, 2007. сам се уписао на Институт за здравље и јогу у Масачусецу, а сада сам при крају мастер студија. Начин на који се јога данас упражњава је помало езотеричан и то ме је навело да неке одговоре пронађем у научном приступу – истакао је Стевић.

Јога побољшава биохемијска својства и функционалност тела кроз координисано деловање мишићних група, а вежбе дисања мењају перцепцију и јачају свесно контролисање психичких ресурса. Стевић изграђује специфичну технику прилагодљиву врхунским спортистима, а укључио је и мишићну дијагностику и терапију. Основно питање је зашто је одлучио да се врати у Србију, друштво на маргинама науке.

– Чињенице да до нас не допиру информације тако брзо и да све што заиста вреди мора добро и да се плати, пробудиле су у мени велики мотив. У Србији има много простора за напредак и мислим да ћу моћи да пласирам нов начин психо-физичке припреме спортиста. Са колегама из Словеније радим на систему дијагностике и мишићне терапије, а сарађујемо са Надалом, фудбалерима Барселоне, италијанске репрезентације , Фиорентине ... Све се врти око мишићног баланса, а асиметрије доводе до повреда на основу прва три закона биомеханике. Терапија не изискује велики труд и интензитет, а ради се о реадукацији мишићног и нервног система.

Његове методе први су у пракси применили играчи Краљевског рагби клуба прошле године, а после три месеца освојили су Куп.

– За почетак сам изабрао рагби јер је то спорт у ком се много полаже на психолошку припрему. Физички се увек дође до баријере, а онда је на уму да то превазиђе и унапреди. Видан је помак у побољшању концентрације, апсолутне присутности у свакој акцији, а то је пут да се усвоји нови покрет и успостави тимски ритам који је и најважнији у колективним спортовима. По вокацији сам ипак кошаркаш и жеља ми је да нешто добро направим у мом спорту. Имам Фибину тренерску лиценцу и врхунског ментора Марина Седлачека који одлично познаје светске кошаркашке прилике, али и оно што сваком играчу или тиму у Србији недостаје.

Јога га је научила и стрпљивости па никуд не жури, верује да ће моћи богато искуство и знање да пренесе у домовини.

– Ми и стихијским радом остварујемо велике успехе. Кошаркаши постижу одлучујуће поене у последњим секундама, што је мало ко други у стању да уради. И резултат тенисера је фантастичан у односу на логистику, што је уз честитку за освајање Дејвис купа апострофирао и Енди Мареј. То је изузетна особина, али не може инат да нам буде базични покретач, већ систем и научни приступ, а психолошка и физичка припрема су прва два слова абецеде спортског успеха. Не куцам на врата која су затворена. Постојим, радим и усавршавам, а сигуран сам да ће неко то да препозна – рекао је Душан Стевић.

Мирко Стојаковић

-------------------------------------------

„Стевићу, јави се”

Кошаркашко ватрено крштење Душана Стевића претворило се у анегдоту која је и данас актуелна. Дебитовао је у дресу Црвене звезде пре пунолетства, а у стартној постави нашао се мимо свих очекивања против европског првака Југопластике у Сплиту. Љут због пораза у финалу Купа Југославије недељу дана раније у Дубровнику против истог ривала, када су судије игнорисале прекршај над Јанковићем при шуту за тријумф, тренер Зоран Славнић послао је на паркет јуниорску петорку. То је у публици изазвало подсмех, али касније и одушевљење, посебно храброшћу млађаног центра Стевића у дуелима са Рађом, Кукочем и Савићем. Чак осам пута је шутирао за три поена и два пута погодио, а са трибина су га прозивали са „Стевићу јави се”, што се касније пренело у дворане широм Југославије. Узгред, Звезда је изгубила утакмицу са 48 поена разлике, а Душан добио надимак „Џабар”.