Minimalizam crveno-plave stolice

Kada se pojavila, 1918, odmah je postala više od stolice: simbol nove estetike koju je među prvima zastupao slikar Pit Mondrijan. Njegov istomišljenik, arhitekta i dizajner Gerit Ritvild, sa grupom drugih istomišljenika okupljenih oko avangardnog magazina „De Stijl”, stolicu je tretirao kao manifest grupe: predmet sveden na osnovne geometrijske forme i boje ograničene samo na osnovne (plava, crvena, žuta).

Ideja minimalizma s početka prošlog veka uvek je bila više pitanje estetike nego etike. Ovakav minimalizam nikada nije uspeo da osvoji mase, bio je i ostao privilegija u kulturi malobrojnih, izabranih. U minimalizmu dominira nema rečitost, restrikcija svega suvišnog, u njemu je namerno sputana mašta, pa ipak tišina kojom zrači rečitija je od svih reči. U igri je svega nekoliko kadrova, čitava stvar zasniva se na samo nekoliko elementarnih ravni međusobno sučeljenih pod pravim uglom. Izuzetak se toleriše samo uz jake argumente kao što su, na primer, sedište i naslon ove stolice, gde je izvestan ugao prilagođen sedenju. Ali kakvom sedenju?

Korišćenje ove stolice obojeno je svojevrsnom bezvremenošću, na stolici nema otiska tela, jer bi ovaj poremetio stoicizam primarnih oblika, veru u ispravnost ideje!

Uzdržljivost i odricanje pri primeni doslednog minimalizma neodoljivo podsećaju na egzaltirane gestove pokajanja i gorko kajanje za sva ona grešna dekoraterska iživljavanja sa kojima su dizajneri i arhitekti ludovali u enterijerima.

Ipak, ni minimalizam nije uvek isti. Pod ovim imenom mogu se sresti i elegantna, otmena jednostavnost i spartanska, vojnička strogost i isposnička, ćelijska praznost.

Dizajner Ritvild je, vešto manipulišući, uspeo svojoj stolici da obezbedi dugovečnost.

-----------------------------------------------------------

Avangardni Holanđanin

Holandski arhitekta i dizajner rođen je u Utrehtu. Sa 11 godina počeo je da radi kao šegrt u stolarskoj radionici svoga oca, u 23. godini otvara sopstvenu radionicu nameštaja i istovremeno počinje da studira arhitektonsko crtanje u jednoj večernjoj školi, kod poznatog arhitekte Klarhamera. U tridesetoj godini, kao avangardni dizajner, kreira „crveno-plavu” stolicu kojom će se proslaviti u svetu dizajna nameštaja 20. veka. Preko svog profesora ulazi u umetničke avangardne krugove članova grupe „De Stijl”. Ova stolica postaje zaštitni znak čitavog pokreta. Kao arhitekta projektovao je poznatu „Kuću Šreder” koja takođe predstavlja simbol novog minimalizma i specifičnog stava prema primenjenoj umetnosti uopšte. Ritvild je eksperimentisao sa brojnim materijalima i formama, ostajući veran osnovnim idejama avangarde svoga vremena. Od 1945. njegova reputacija ide uzlaznom linijom, predaje na brojnim univerzitetima u Holandiji, aktivno učestvuje u radu Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM), čiji je član još od osnivanja 1928. godine. Dizajnira holandski paviljon na Bijenalu moderne umetnosti u Veneciji, radi stolice za palatu Unesko u Parizu... Posle njegove smrti, od 1971. godine, prava za proizvodnju Ritvildovog nameštaja preuzima italijanska firma „Kasina”.

Radmila Milosavljević, arhitekta