Obavezna garancija dve godine

Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača pruža se pre svega sveobuhvatna zaštita potrošačima na teritoriji Republike Srbije. Identitet potrošača je najširi identitet; svaki građanin se svakodnevno nalazi u ulozi potrošača, u tom smislu osnovni cilj je garantovanje zaštite najširem krugu građana ove zemlje, dok je usaglašavanje sa pravom EU samo jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Intervencija u ovoj sferi bila je neophodna bez obzira na obavezu harmonizacije, kako bi potrošač, kao ključni učesnik na tržištu, zauzeo mesto koje mu zaista i pripada. Dakle, osnovni cilj je dostizanje evropskog standarda zaštite prava potrošača u svim sferama društvenog života. 

Ključno pravo potrošača jeste pravo na obaveštenost, kao pravo na raspolaganje tačnim podacima neophodnim za razuman izbor među ponuđenom robom i uslugama. Nejednakost u odnosu između trgovca i potrošača proizlazi dobrim delom iz nejednake informisanosti. Trgovci znaju do detalja karakteristike robe koju prodaju ili usluga koje nude na tržištu, dok, na drugoj strani, potrošači nisu dovoljno stručni, nemaju mnogo vremena, niti mogućnosti da se sa njima unapred upoznaju, uporede ih i izvrše izbor. Zakon predviđena obaveza trgovca da pre zaključenja ugovora obavesti potrošača o pojedinostima koje su značajne za njegov razuman izbor i odluku da zaključi ugovor kojim pribavlja neku robu ili uslugu.

Ta opšta obaveštenja podrazumevaju:osnovna obeležja robe ili usluga, podatke koji su od značaja za utvrđivanje identiteta trgovca, kao što je ime trgovca; cena koja uključuje porez i svi dodatni poštanski troškovi i troškovi transporta i isporuke po potrebi; način plaćanja, način i rok isporuke, izvršenja drugih ugovornih obaveza, kao i način na koji se postupa po pritužbama potrošača; postojanje prava potrošača na jednostrani raskid ugovora pod uslovima koji su propisani ovim zakonom; postojanje postprodajnog servisa i ugovorne garancije, i uslovi pod kojima potrošač ima pravo na njih itd.

Uzmimo primer prodaje nameštaja koji po svojoj prirodi zahteva specifičnu dostavu. Za potrošača je važno da zna šta plaća, odnosno da li je cena komada nameštaja stvarna ili je u nju ukalkulisna cena prevoza i montaže. Zbog nedorečenih važećih zakonskih odredaba postojala je mogućnost različitog tumačenja obaveze obezbeđivanja prevoza. Potrošač je bio u zabludi da plaća samo cenu komada nameštaj, a u stvari je plaćao i prevoz i montažu. U novom nacrtu neće postojati mogućnost ovakvog dezinformisanja potrošača tako što je propisano da, ako trgovac nije obavestio potrošača o dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke kao i o činjenici da se oni mogu staviti potrošaču na teret, potrošač nije dužan da plati dodatne troškove.

To praktično značidaukoliko potrošač želi da sam preveze nameštaj i sam ga montira cena će biti znatno niža, a ako ne želi može sve prateće usluge da dobije po odgovarajućoj ceni koja mu je unapred predočena. Kada raspolaže svi ovim informacijama potrošač može da donese odluku prema svojim finansijskim mogućnostima.

Zakon o zaštiti potrošača iz temelja menja dosadašnju praksu izdavanja garancije. Naime, s obzirom na postojanje odredaba o saobraznosti robe i usluga, bliskih klasičnom institutu odgovornosti za materijalne nedostatke iz obligacionog prava, postavlja se pitanje njihovog odnosa sa garancijom.

Zakon, u skladu sa evropskom praksom i suprotno dosadašnjem modelu (koji je, nažalost, predstavljao pravnu prazninu koju su mnogi zloupotrebljavali), pod garancijom smatra svaku reklamu, tvrdnju ili bilo koju drugu izjavu kojom davalac iznosi određeno obećanje vezano za robu. Ovakvo obećanje je pravno obavezujuće pod uslovima datim u izjavi i oglašavanju. Dakle, svaki put kada trgovac „hvali“ svoju robu, morao bi paziti da će za takvu hvalu onaj ko je kupi moći i da ga pozove na odgovornost!

Garancija predstavlja dodatnu povoljnost koju trgovci nude potrošačima. Pravila o saobraznosti („zakonska garancija“) važe u svakom slučaju, ona na njih ne utiče niti ih može menjati, već samo predstavlja njihovu dopunu, pod uslovima navedenim u zakonu. Garancija je jedan voljni akt trgovca, kojim se on odlučuje da privuče svoje mušterije povoljnijim uslovima – na primer, dužim rokom za opravku, ili proširenjem uslova pod kojima prihvata zamenu. Zakon čak predviđa prekršaj ukoliko se potrošaču zakonske obaveze trgovca povodom saobraznosti predstavljaju kao neke posebne pogodnosti, to jest ako se zloupotrebljava reč „garancija“.

Garantni list još uvek postoji, ali se on izdaje samo na zahtev potrošača i nije obavezan. Potrošač postojanje garancije može dokazivati i na drugi način – premda će u praksi garantni list i dalje biti najkorišćeniji dokaz (dakle, način da se pouzdano utvrdi njeno postojanje, a ne osnov sam po sebi) garancije.

S obzirom na to da je u praksi Centra za zaštitu potrošača i regionalnih savetovališta najveći broj problema upravo bio u vezi sa ostvarenjem prava iz garancije za tehničku robu, očekujemo da će nova zakonska rešenja predstavljati korak ka boljem, uređenijem okruženju za potrošače u Srbiji.

Važno je istaći da je za sprovođenje ovog zakona i efikasnu zaštitu potrošača potrebno poštovanje dobrih poslovnih običaja trgovaca. Takođe, treba poći od toga da potrošač nije bauk, neko bezimeno lice koje je tu da preda novac i nestane, da nema mesta strahu trgovaca od nesavesnih profesionalnih potrošača koji imaju kao osnovnu delatnost izigravanje prava. 

Savesnim trgovcima je neophodno uređeno tržište i odgovorno poslovanje konkurenata, državi su potrebni uslovi i pravo po kome deluje, a potrošačima, njima trba dozvoliti pošten odnos, situaciju u kojoj mogu da imaju poverenja u trgovce, u kojoj mogu da znaju šta kupuju i zašto kupuju, i u kojoj će imati efikasne načine kako da ostvare pravo koje im je neko uskratio. Kada budu mogli da naprave pravi izbor, izbor za koji su sami odgovorni, svako će umeti da izabere najbolje. Samo ako ima pravo da zna.

Za sve ovo potrebno je delovanje države, ali to nije dovoljno. Potrebna su nam udruženja potrošača koja se slušaju sa uvažavanjem jer su stručna i profesionala. Potrebni su nam savesni trgovci koji se bore za svoje potrošače, a tako i za sebe i svoj profit. Potrebni su nam potrošači koji su spremni da se izbore za sebe i svoja prava, brzo pravosuđe, dobri zakoni.

Zakon o zaštiti potrošača predstavlja samo prvi korak u pokušaju da stvorimo jedan sistem nesagledivo širok i posvećen pravu potrošača na pošten odnos, kakav su naše bake i deke imale kada su odlazile u bakalnicu u komšiluku.