Belgija u slepoj ulici

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Još jedan pokušaj formiranja vlade u Belgiji je propao, a novi izbori su sve izvesniji. Johan Vande Lanote, lider flamanskih socijalista, kojem je kralj Albert Drugi poverio ulogu specijalnog posrednika sa zadatkom da obnovi pregovore o formiranju vlade, izvestio je kralja u četvrtak uveče o neuspehu svoje misije.

„Nema dovoljno političke volje za nastavak pregovora”, saopštio je Lanote i zatražio od kralja da ga razreši dužnosti posrednika. On se tim povodom u obraćanju novinarima pozvao na englesku narodnu poslovicu: „Možete dovesti konja do vode, ali ne možete ga naterati da je pije”. Kralj će se zvanično izjasniti u ponedeljak, ali je još neizvesno da li će prihvatiti Lanoteov opoziv.

Dve najjače flamanske partije – separatistička Flamanska alijansa i Demohrišćanska partija Flamanaca prethodno su glatko odbile Lanoteov predlog da ponovo sednu za sto i razgovaraju o sastavljanju vlade zajedno sa još pet partija. Ni valonske partije nisu pokazale previše entuzijazma za ponovno okupljanje oko pregovaračkog stola, pa je pokušaj trećeg po redu kraljevog posrednika da formira vladu potpuno propao, posle samo nekoliko dana.

Pre Lanotea, kralj je isti zadatak poveravao Eliju di Rupu, lideru valonskih socijalista i Bartu de Veveru, šefu Flamanske alijanse, ali i njihove misije završile su neslavno – u razmeni međusobnih optužbi i otvorenoj netrpeljivosti.

Poslednji neuspeli pokušaj formiranja vlade došao je odmah po završetku belgijskog šestomesečnog predsedavanja EU koje je prema opštoj oceni bilo uspešno. Međutim na unutrašnjem planu Belgiji preti opasnost da izgubi kontrolu nad rastućim javnim dugom, pa je sve više onih koji upozoravaju da bi finansijsko tržište moglo da kazni Belgijance i njihovo oklevanje da formiraju vladu. U prilog tome ide i činjenica da vrednost državnih obveznica opada.

Suprotstavljene težnje flamanskih i valonskih partija nisu od juče, a nisu promenjene ni za dlaku od izbora koji su održani 13. juna prošle godine i na kojima je najviše glasova pripalo separatisti De Veveru. On od samog početka nije krio svoje namere da doprinese postepenom, ali sigurnom prenosu ovlašćenja sa saveznog na regionalni nivo, jer je to upravo ono što od njega očekuju birači. Svojim izjavama on je samo produbio postojeći jaz između regiona i time verovatno obezbedio sebi dobru podršku za naredne izbore.

De Rupo, s druge strane, izrazio je spremnost za razgovor o svakoj vrsti političkog kompromisa, ali kao predstavnik siromašnijeg dela zemlje on nema moć da diktira uslove. De Rupo je potvrdio posle neuspeha Lanoteove misije da je zemlja u dubokoj krizi i da je trenutna situacija „nedopustiva”.

Belgija je tako juče ušla u 208. dan bez vlade, što je evropski posleratni rekord, a kao najverovatnija preostala mogućnost nameće se raspisivanje novih parlamentarnih izbora. Ipak, teško je verovati da će izbori promeniti političku situaciju koju ovdašnji mediji ukratko opisuju kao – ćorsokak.

V. Jokanović