Nezaboravna leta '68. i '88.

„Najrekodonosnije” godine su po pravilu olimpijske, s tim što se u novije doba svetski rekordi sve teže obaraju i traju sve duže, a po broju i dužini trajanja svetskih rekorda izdvajaju se 1968. i 1988. godina.

Za dugovečnost atletskih rekorda postignutih 1968. umnogome zaslužna je velika nadmorska visina Meksiko Sitija. Razređen vazduh omogućio je, pre svega sprinterima i skakačima, da postignu za ono doba neverovatne rezultate.

U 1968. svetski rekordi popravljani su 26 puta – uoči Olimpijskih igara (13-20. oktobar) postignuto je sedam svetskih rekorda, a u Meksiku 19. Rekorderi su bili troskokaši koji su pet puta pomerali granice ljudskih mogućnosti boreći se za olimpijske medalje. Đuzepe Đentile (Italija), Nelson Prudensio (Brazil) i Viktor Sanjejev (SSSR) učestvovali su u „rekordnoj igri” i svetski rekord popravili za fantastičnih 36 santimetara. Ipak, to nadmetanje je sasvim neopravdano zaboravljeno jer je dan kasnije Bob Bimon već u prvom pokušaju za neverovatnih 55 santimetra popravio svetski rekord u skoku udalj nadmašivši sa 8,90 m godinu dana star rekord Igora Ter Ovanesjana (SSSR) od 8,35 metara. Taj skok postignut već u prvom pokušaju nazvan je skokom za novi milenijum, ali ga nije dočekao – trajao je samo 22 godine i 10 meseci.

Ali, vratimo se Džentileu, Prudensiju i Sanjejevu. U kvalifikacijama Đentile je, javili su izveštači iz Meksika, načinio veliki podvig nadmašivši sa 17,10 metara osam godina star rekord Poljaka Jozefa. Ali bila je to samo uvertira sutrašnjeg finala. Đentile je već u prvom skoku popravio svoj svetski rekord za 12 santimetara. U trećoj seriji Sanjejev mu je oduzeo titulu svetskog rekordera skokom dužim za santimetar, a u petoj seriji Prudensio se upisao listu svetskih rekordera skokom od 17,27 metara. To je bio samo petnaestak minuta jer je Sanjejev u poslednjem pokušaju izveo troskok od 17,39 m i osvojio prvu od tri uzastopne titule olimpijskog šampiona.

Većina rekorda iz 1968, uključujući i sva četiri koje su na Igrama u Mekiku postigle atletičarke, nadmašena je u narednom olimpijskom ciklusu, ali šest dostignuća, pet američkih atletičara i šesti jednog Britanca, dugo su odolevali najboljim svetskim atletičarima.

Rekord Tomija Smita na 200 m (19,83) opstao je 10 godina i deset meseci, rekord Britanca Dejvida Hemerija na 400 m prepone (48,12) 13 godina i 11 meseci, rekord Džima Hajnesa na 100 m (9,95) 14 godina i 8 meseci, rekord Lija Evansa na 400 m (43,86) 19 godina i 10 meseci, rekord Boba Bimona u skoku udalj (9,90) 22 godine i 10 meseci, a rekord štafete 4 h 400 m u kojoj su trčali Vins Metjus, Ronald Frimen, Leri Džejms i Li Evans 23 godine i 9 meseci.

U godini Olimpijskih igara u Seulu, 1988. svetski rekordi su obarani 17 puta (10 u ženskoj, 7 u muškoj konkurenciji) u 14 disciplina. Sedam rekorda, svih sedam u ženskoj konkurenciji, važe i danas posle 23 godine! I ne samo to – malo je izgleda da će bilo koji od njih biti uskoro nadmašen. Šta je to uskoro – kad je u pitanju atletika teško je prognozirati. Još jedan rekord iz 1968. nije nadmašen, niti će to ikada biti jer je promenjena sprava kojom se bacalo (koplje), a status dugotrajnog rekorda zaslužio je i rezultat Harija Buča Rejnoldsa na 400 metara. Rejnolds je nadmašio Evansovih 43,86 iz Meksika (posle 19 godina i 10 meseci) i njegov rekord (42,29) je potrajao do 26. avgusta 1999. godine – punih 11 godina (4.026 dana).

Ž. B.

SUTRA: Večiti rekordi i rekorderi

Rekordi iz 1968.

Džim Hajnes (SAD)             100 m 10,03 20. jun

Janis Lusis (SSSR)             koplje 91,89 m 23. jun

Jouko Kuha (Finska)             3.000 m stipl 8:24,2 17. jul

Džof Vanderstok (SAD) 400 m pr. 48,93 11. septembar

Džon Karlos (SAD) 200 m 19,92 12. septembar

Li Evans (SAD) 400 m 44,06 14. septembar

Džej Silvester (SAD) disk 68,40 m 18. septembar

Džim Hajnes (SAD) 100 m 9,95 14. oktobar

Irena Ševinska (Poljska) 100 m 11,1 14. oktobar

Dejvid Hemeri (SAD) 400 m pr. 48,12 15. oktobar

Vajomija Tajs (SAD) 100 m 11,08 15. oktobar

Ralf Dubel (Australija) 800 m 1:44,3 15. oktobar

Tomi Smit (SAD) 200 m 19,83 16. oktobar

Đuzepe Đentile (Italija) troskok 17,10 m 16. oktobar

Đuzepe Đentile (Italija) troskok 17,22 m 17. oktobar

Viktor Sanjejev (SSSR) troskok 17,23 m 17. oktobar

Nelson Prudensio (Brazil) troskok 17,27 m 17. oktobar

Viktor Sanjejev (SSSR) troskok 17,39 m 17. oktobar

Irena Ševinska (Poljska) 200 m 22,58 18. oktobar

Bob Bimon (SAD) dalj 8,90 m18. oktobar

Li Evans (SAD) 400 m 43,86 18. oktobar

Jamajka (muškarci) 4 h 100 m 38,6 19. oktobar

Jamajka (muškarci) 4 h 100 m 38,3 19. oktobar

SAD (muškarci) 4 h 100 m 38,2 20. oktobar

SAD (muškarci) 4 h 400 m 2:56,16 20. oktobar

SAD (žene) 4 h 100 m 42,88 20. oktobar

Rekordi iz 1988.

Ulf Timerman (Nemačka) kugla 23,06 m 22. maj

Galina Čistajkova (SSSR) dalj 7,52 m 11. jun

Gabrijele Rajnš (DR Nemačka) disk 76,80 m 9. jul

Sergej Bubka (SSSR) motka 6,05 m 9. jun

Sergej Bubka (SSSR) motka 6,06 m 10. jul

Florans Grifit-Džojner (SAD) 100 m 10,49 16. jul

Džeki Džojner-Kersi (SAD) sedmoboj 7.215 16. jul

Hari Rejnolds (SAD) 400 m 43,29 17. avgust

Jordanka Donkova (Bugarska) 100 m prep. 12,21 20. avgust

Havijer Sotomajor (Kuba) vis 2,43 m 8. septembar

Petra Felke (DR Nemačka) koplje 80,00 m 9. septembar

Džeki Džojner-Kersi (SAD) sedmoboj 7.291 16. septembar

Karl Luis (SAD) 100 m 9,82 24. septembar

Florans Grifit-Džojner (SAD) 200 m 21,56 29. septembar

Florans Grifit-Džojner (SAD) 200 m 21,34 29. septembar

SSSR (žene) 4 h 400 m 3:15,17            1. oktobar

SAD (muškarci) 4 h 400 m 2:56.16 1. oktobar

* crnim slovima ispisani su važeći rekordi