Pomoć teško bolesnim osobama

Povodom Svetskog dana hospisa i palijativnog, odnosno zbrinjavanja teško obolelih lica, Centar za palijativno zbrinjavanje i palijativnu medicinu "Belhospis" otvoriće u srpskoj prestonici sledeće nedelje centar "Pru Dufor" koji će obezbediti osnovno obrazovanje svima koji žele da se pridruže brizi o veoma bolesnim ljudima. Specijalni gosti na otvaranju centra biće Merion Rou, bivša članica vlade Margaret Tačer, koja je više od 20 godina bila poslanik Konzervativne partije u Parlamentu Velike Britanije i višegodišnji čelnik parlamentarnog Komiteta za zdravstvo i Komiteta za hospise, kao i Grejem Perols, izvršni direktor britanske organizacije "Hospice of Hope", koja pomaže rad "Belhospisa".

Palijativno zbrinjavanje, koje je u našoj zemlji još nepoznanica, podrazumeva negu osoba obolelih od često neizlečivih bolesti i uključuje podršku porodicama bolesnika. Statistika govori da se u našoj zemlji svake godine registruje oko 30.000 novih slučajeva obolelih od raka, dok samo u glavnom gradu Srbije od malignih bolesti godišnje umre oko 5.000 ljudi, od kojih njih 80 odsto u nekom stadijumu obolevanja zaslužuje specijalizovano palijativno zbrinjavanje.

U svetu su službe u ovoj oblasti organizovane kao mobilni timovi za kućno zbrinjavanje, a postoje i timovi unutar bolnica i specijalizovane ustanove tipa hospisa. Stručnjaci procenjuju da će u narednih 10 do 15 godina samo potreba za palijativnim zbrinjavanjem starijih ljudi porasti za 20 odsto.

– U hospise ljudi dolaze da bi ublažili neke od teških simptoma bolesti koje je u kućnim uslovima teško rešiti, ili da bi se njihovim porodicama omogućio kraći predah. Posle dve do tri nedelje vraćaju se svojim domovima, gde o njima brinu ukućani, ali i tada uz podršku mobilnih timova iz hospisa. Timovi obuhvataju profesionalce različitih struka – lekare, medicinske sestre, socijalne radnike, psihologe, sveštenike, ali i obučene volontere – objasnili su stručnjaci za palijativno zbrinjavanje.

Evropski ministri zdravlja, na prošlogodišnjoj konferenciji koju je organizovao Savet Evrope, usvojili su "Deklaraciju iz Osla o zdravlju, dostojanstvu i ljudskim pravima" u kojoj se navodi da "treba razviti palijativno zbrinjavanje, tako da bude dostupnije svima kojima je potrebno i sarađivati sa drugim državama da bi se izjednačile razlike u dostupnosti u kvalitetu palijativnog zbrinjavanja širom Evrope".

Komitet ministara Evropske unije 2003. godine usvojio je preporuku u vezi sa organizacijom ove vrste zbrinjavanja, kojom je države članice ohrabrio da, u saradnji sa zdravstvenim radnicima, nevladinim organizacijama, pacijentima i porodicama, razviju nacionalnu zdravstvenu politiku o zbrinjavanju ljudi. Prošle jeseni u Beogradu održana je Evropska konferencija na kojoj je učestvovalo više od 300 predstavnika iz tridesetak zemalja, čija je poruka bila "Palijativno zbrinjavanje za sve kojima je potrebno".

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije odlučilo je da se ne prave posebne zdravstvene ustanove za ovakvo zbrinjavanje bolesnika, već da se u okviru raspoloživih kapaciteta pronađe prostor i za ovu namenu. Planirana je reorganizacija ustanova u kojima nisu popunjeni smeštajni kapaciteti i gde bi, uz manje izmene, moglo da se organizuje odeljenje ili centar za zbrinjavanje teško bolesnih. Prvi takav centar trebalo bi da se otvori u okviru Zdravstvenog centra "Zrenjanin", imaće osam kreveta i biće namenjen pre svega bolesnima od raka.