Jeftiniji krediti krajem januara

Krediti privredi i građanima sa subvencionisanim kamatama odobravaće se i ove godine, a zahtevi će moći da se podnose krajem januara, izjavio je juče novinarima Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. Reč je o jeftinijim kreditima preduzećima za likvidnost, finansiranje trajnih obrtnih sredstava, za izvozne poslove, investicije, kao i subvencije za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP ,,Železnice Srbije”. Građani mogu da računaju na subvenciju kamata na kredite za kupovinu domaće robe i stanova.

Vlada Srbije donela je Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2011. godini. Za taj program je iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izdvojeno oko sedam milijardi dinara. Program obuhvata i nastavak subvencionisane prodaje automobila ,,punto” proizvedenih u Srbiji zamenom „staro za novo” sa 600, umesto prošlogodišnjih 1.000 evra, ali uz mogućnost da „Fijat” snizi cenu ovog modela, što bi uz državnu subvenciju kupce koštalo kao prošle godine.

Podrška države i ove godine sleduje građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate građanima za stambene kredite, ali i podsticanje proizvodnje, remonta i prodaje građevinskih mašina, kamiona, specijalnih nadgradnji na kamionskim šasijama, proizvodnje i prodaje traktora i priključnih mašina proizvedenih u Srbiji.

– Uslovi za subvencionisane kredite ostaće uglavnom isti kao i prethodne godine. Posle potpisivanja ugovora između banaka i Fonda za razvoj, što će se desiti u narednih desetak dana, prijem zahteva za odobravanje kredita praktično bi moglo da počne od kraja januara – rekao je Ćirić i dodao da su limiti za iznos kredita za likvidnost ove godine povećani.

Preduzetnici mogu dobiti subvencionisani kredit za likvidnost do tri miliona dinara, prošle godine do dva, mala preduzeća do 10 miliona (što je dvostruko više nego lane), srednja do 80 miliona (u 2010. do 50 miliona), a za izvozne poslove do 200 miliona dinara. Velika preduzeća mogu dobiti subvencionisani kredit za likvidnost do 300 miliona (umesto prošlogodišnjih do 200), a za izvozne poslove do 800 miliona dinara.

Za građane bez stana bitno je da će im subvencionisani stambeni krediti biti dostupni i u 2011. godini pod, uglavnom, istim uslovima starosti zainteresovanog klijenta i stepena izgrađenosti objekta kao prošle godine.

– Razlika je u tome što će učešće građana u finansiranju umesto pet iznositi 10 odsto. Ove stambene kredite mogu da traže osobe starosti od 30 do 45 godina, s tim što osobe stare 45 godina mogu da uzmu kredit na najduže 20 godina – rekao je Ćirić.

On je dodao da će se detalji vezani za ovaj program znati narednih dana, kada će i bliže informacije objaviti Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Prošle godine učešće države u finansiranju stanova bilo je 20 odsto, građana pet odsto, a banaka 75 odsto, dok je sada taj odnos promenjen, pa građani učestvuju sa 10 odsto, država sa 15, a banke 75 odsto. Za ove stambene kredite je prošle godine iz budžeta potrošeno oko 2,8 milijardi dinara, a ove godine taj iznos će biti oko 1,6 milijardi dinara.

Ćirić je naveo da su u 2010. godini uz subvencije države odobreni krediti u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi evra. Najviše kredita odobreno je preduzećima za likvidnost, u iznosu od skoro 1,2 milijarde evra. Ta vrsta pozajmica, kako je istakao, doprinela je rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i izvoza, pokretanju investicija i smanjenju nezaposlenosti.

A. Mikavica

------------------------------------

Investicije „Fijata” neće biti smanjene

Investicija „Fijata” u Srbiji će ići svojim tokom i na dinamiku tog ulaganja neće imati nikakvog uticaja dešavanja u Italiji, rekao je Ćirić.

– Za nas je važno da se investicija nastavlja. „Fijat” je do sada naručio opremu u vrednosti od oko 400 miliona evra i investicije koje su predviđene za Srbiju neće biti smanjivane. Realizacija investicije ide po planu i očekujemo da do kraja godine izađe probni model, odnosno da puna proizvodnja otpočne tokom 2012. godine. Tu nema nikakvih dilema – bio je izričit Ćirić.

On je dodao da će država ove godine u fabriku investirati oko 70 miliona evra.