Zakon je dobar ako se primenjuje

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Da, uvek. I kada je u pitanju garderoba, a posebno kod prehrambenih proizvoda. Uvek vodim računa o količini masnoća, šećera i kvalitetu hrane koju kupujem.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je...

...sve češća kod nas. Nekada je bilo nemoguće objasniti prodavačici u samoposluzi da ne želite okrajke od proizvoda, danas se to podrazumeva. Čini mi se da smo se navikli da ne virimo preko ramena onome ko je na redu u banci, sada čekamo na žutoj liniji. Ipak, mnogo toga je tek pred nama. Očekujem više osmeha i ljubaznosti. Čini mi se da su najdalje odmakle šalter sale u beogradskim opštinama, a šalteri MUP-a i dalje kriju namrštena lica ljuta na ceo svet.

Uvozna ili domaća roba?

Ona koja zadovoljava moje kriterijume u kvalitetu, stoga – ne dajem prednost domaćoj. Postoje, naravno, izuzeci – jako je kvalitetna roba u „ekstrim intimo” gde kupujem za svoje mališane i domaće čokolade sa visokim procentom kakaoa, koje su konkurentne po ceni, a ne zaostaju po kvalitetu.

Da li kupujete na sniženjima?

Jako retko kod nas. Imam utisak da je sve što mi se dopadne već prodato, i roba na sniženjima često nije pregledna. Trudim se da ne kupujem ono što inače ne bih kupila.

Ima li u Srbiji pravih sniženja poput onih u drugim evropskim državama?

Nema. Prava sezonska sniženja gde cene padaju i do 70 odsto ne postoje kod nas. Treba se čuvati onih velikih natpisa koji kažu: Sniženje i do 70 odsto, jer to znači da je možda jedan artikal snižen u toj meri.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Utiču u velikoj meri. Volim lepo dizajnirana pakovanja i kese, mada to ne mora da odražava kvalitet proizvoda.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Gotov novac koristim samo na pijaci. Uvek koristim kartice.

Hipermarketi ili manje prodavnice?

Hipermarketi. Sve je na jednom mestu, a znači mi da uštedim vreme.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Mislim da jesu i to nabolje. Jedina mana koju nalazim hipermarketima jeste što voće i povrće često nije dovoljno sveže i kvalitetno. Mada mi je žao što su se izgubile male prodavnice u komšiluku koje ne mogu da izdrže taj vid konkurencije.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Najmanje jednom nedeljno idem u veliku nabavku, a još nekoliko puta dokupljujem ono što mi je potrebno, i to ne mogu da izbegnem ma koliko da planiram i pravim spiskove.

Dobre cipele su...

E, ovde nisam potrošač nego modni zavisnik, tako da – dobre cipele su one koje fenomenalno stoje, bez obzira na udobnost!

Šta se obično može naći u Vašem frižideru?

Voćni jogurt, praška šunka, mladi sir, jaja, mnogo voća... to je standard.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Naravno. Dešavalo mi se da kupim košulju koja se posle pranja skupi za dva broja ili da kupim džemper koji bi posle dva nošenja delovao kao draga uspomena iz osnovne škole. Ali, kao i ostali građani Srbije ne osećam da mogu nešto da učinim po tom pitanju.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Ne znam. Moramo sami da štitimo svoja prava, kao i inače u životu. Mislim da moramo više da se bunimo, tražimo, tražimo šefa, pišemo reklamacije kako bi se prodavci primorali na promenu.

Da li Srbija ima Zakon o zaštiti potrošača?

Donet je novi zakon, ali naša zemlja nema problem sa zakonima nego sa sprovođenjem zakona. Koliko puta smo čuli onu famoznu rečenicu: Zakon je dobar, ali se ne primenjuje. Mediji imaju veliku moć. Pozdravljam vaš tekst o pretresanju naših sugrađana u samouslugama i hipermarketima jer je važno da građane neko obavesti da trgovine nemaju pravo da ih pretresaju. Nekoliko puta sam bila svedok poniženju koje ljudi dožive i najoštrije se bunim protiv toga.