Pripremanje tople vode

Podešavanje temperature vode u bojleru

Ušteda oko 10 odsto

Dugme radnog termostata treba postaviti na srednju poziciju, a ne na maksimalnu. Bojler će relativno brzo zagrejati vodu do temperature od 60 do 70 stepeni Celzijusovih što je dovoljno. U suprotnom, bojler će duže vreme da radi i zagrejaće vodu do temperature do 90 stepeni Celzijusovih i više, što je nepotrebno, toplotni gubici kroz izolaciju bojlera biće veći, a oko grejača će se intenzivnije stvarati naslage minerala (kamenac).

Uklanjanje naslaga minerala iz bojlera

Ušteda do 20 procenata

Oko grejača bojlera stvaraju se manje ili veće naslage minerala, zavisno od hemijskog sastava vode. Ako je voda „tvrda”, odnosno ima u svom sastavu dosta minerala, i ako je temperatura vode viša, taj proces je intenzivniji. Za godinu, dve, može da se nakupi po nekoliko kilograma naslaga minerala (kamenca). Kamenac otežava razmenu toplote između električnog grejača i vode, tako da se gubi oko 20 odsto energije. Osim toga električni grejač može da pregori zbog nemogućnosti da preda celokupnu svoju toplotu vodi. U svakom slučaju skraćuje se rani vek grejača. Zbog toga je potrebno čistiti bojler od kamenca svake godine, svake druge, treće, pete, zavisno od hemijskog sastava vode i učestalosti rada bojlera. Pouzdan znak da se oko električnog grejača nalaze naslage minerala je zvuk koji se javlja kada se uključi bojler. Bojler šušti, zuji i pucketa. Bešumni rad bojlera je pouzdan znak da oko grejača bojlera nema kamenca.

Ako je u pitanju „meka” voda, koja u svom sastavu ima malo minerala, proces stvaranja naslaga minerala je zanemarljiv.

Način korišćenja tople vode

Ušteda 20 – 30 odsto

Kupanje u kadi punoj tople vode treba zameniti tuširanjem. Na ovaj način troši se manje tople vode, dva do tri puta i štedi električna energija.

Štednja tople vode

Ušteda 10 – 20 odsto

Sprečiti nekontrolisano oticanje vode, naročito tople vode, kroz neispravne elemente vodovodne instalacije. Bojler treba postaviti blizu mesta korišćenja da bi se toplotni gubici sveli na što manju meru. U protivnom, znatan deo toplote gubio bi se u hladnim zidovima kroz koje prolaze cevi sa toplom vodom.

UŠTEDA NA ZAGREVANjU PROSTORIJA

Toplotni gubici

Ušteda do 50 odsto

Toplota se ne može dugo sačuvati. Svi materijali imaju svoju toplotnu provodljivost, neki veću, a neki manju. Zbog toga je potrebno, prilikom gradnje stambenih objekata odabrati materijale sa što manjom toplotnom provodljivošću da bi se toplotni gubici sveli na što manju meru.

Smanjivanje toplotnih gubitaka sa neznatnim ulaganjem

Ušteda do 20 odsto

Da bi se smanjili toplotni gubici treba šupljine između zidova i okvira vrata i prozora ispuniti pur penom. U okvire vrata i prozora postaviti termoizolacione trake od sunđera, gume i drugih termoizolacionih materijala.

Smanjivanje toplotnih gubitaka sa znatnim ulaganjem

Ušteda do 50 odsto

Prilikom adaptacije stana ili kuće mogu se znatno smanjiti toplotni gubici stavljanjem ploča od stiropora ili sličnih termoizolacionih materijala sa unutrašnje, spoljne ili sa obe strane stana ili kuće. Ukoliko urbanistički uslovi dozvoljavaju mogu se zastakliti terase, balkoni i lođe prozorima koji se mogu potpuno otvarati. Ovim se pored smanjenja toplotnih gubitaka dobija koristan prostor za razne potrebe.

Kako se toplota penje naviše, ona odlazi preko plafona i krova u atmosferu. Zbog toga je poželjno ispod crepa staviti daske, folije od najlona ili neki drugi termoizolacioni materijal.

Smanjivanje toplotnih gubitaka prilikom izgradnje kuća

Ušteda do 50 odsto

Prilikom izgradnje kuća ili stambenih zgrada treba voditi računa o solarnoj arhitekturi, da se prostorije za boravak okreću na jug, da bi se maksimalno koristila sunčeva energija. Preko velikih prozora i zidova može se prihvatiti znatna količina sunčeve energije.

Iskorišćavanje toplote suseda

Ušteda do 10 odsto

U stambenim zgradama sa većim brojem spratova i stanova manji su toplotni gubici, jer su stanovi prirodno „ušuškani”. Susedi greju jedni druge. Toplota se prenosi i po horizontali i po vertikali. Vertikalno grejanje je intenzivnije i svaki stanar greje svog suseda iznad sebe.

Iskorišćavanje sunčeve energije

Ušteda do 60 odsto

Sunčeva energija može se koristiti za direktno zagrevanje prostorija preko velikih prozora i zagrejane vode iz sunčevih kolektora. Kako u Srbiji ima oko 260 sunčanih dana, može se ugradnjom sunčevog kolektora uštedeti od 50 do 60 odsto električne energije na godišnjem nivou.