Oficirski dom nije na prodaju

Valjevo – Hoće li potomci negdašnjih oficira Kraljevine Jugoslavije, uz pomoć sve većeg broja građana, uspeti da vrate u posed i uštede gradu 50 miliona dinara, koliko je procenjena zgrada Doma vojske u Valjevu, pitanje je koje se postavlja pet godina. Novoformirani Upravni odbor Udruženja za vraćanje Oficirskog doma krenuo je u pravu ofanzivu, uz podršku viđenijih građana, kao i Valjevaca iz dijaspore, sa ambicijom da se ovom nekada kultnom gradskom objektu povrati stari sjaj.

Milomir Pavlović, predsednik Upravnog odbora Udruženja za vraćanje Oficirskog doma, u izjavi za naš list kazao je da je krajnje vreme da se stavi tačka na neveselu sudbinu objekta koji je jedan od simbola građanskog Valjeva. Posebno je istakao da Dom vojske, u čiji posed je JNA ušla samovoljno, ne može biti predmet trgovine što je uslov Ministarstva odbrane da bi on prešao u vlasništvo grada. Ako grad hoće Dom, mora za uzvrat VS da obezbedi 15 stanova ili nešto više od 50 miliona dinara.

– Oficirski dom je građen u periodu od 1926. do 1930. godine isključivo od ličnih sredstava aktivnih, penzionisanih i rezervnih oficira Drinske divizije prvog poziva čije je sedište bilo u Valjevu. Gradnju su pripomogli i imućni Valjevci, zanatlije, trgovci čijih živih potomaka ima i danas. Oficiri su ovo zdanje izgradili s namerom da u njemu organizuju društveni i kulturni život a u Statutu iz 1926. godine jasno stoji da se radi o zadužbini kojom gazduje odgovarajuća fondacija i njen upravni odbor, odnosno da je objekat na usluzi svim građanima Valjeva. Nije mi jasno onda na osnovu kog zakona se Vojska Srbije javlja kao vlasnik i s kojim pravom ministar Dragan Šutanovac može da prodaje tuđu imovinu. Nije Dom ničija prćija, već, naglašavam, zadužbina – kaže Milomir Pavlović čiji su deda i otac kao oficiri Kraljevine Jugoslavije izdvajali novac za gradnju Oficirskog doma. On posebno naglašava da Udruženje na čijem je čelu nema druge namere osim da se Dom vojske obnovi, statusno reguliše i otvori vrata za sadržaje koji su ga činili kultnim prostorom, od bioskopske i pozorišne sale, biblioteke, restorana i letnje bašte do kuglane i takozvanih klupskih prostorija. Nije im želja da njime gazduju, već da ga prepuste gradu ili pojedincima, među kojima su pominjani filmski reditelj Emir Kusturica i glumac Nenad Jezdić, ali samo pod jednim uslovom – da mu ne menjaju osnovnu namenu.

Priča o vraćanju Oficirskog doma se zahuktava. Na spisku članova Upravnog odbora našlo se 55 imena, potomaka bivših oficira, viđenih građana, stručnjaka i preduzetnika koji nude pomoć, znanje i podršku da se jedna od najlepših građevina u valjevskom kraju privede nameni. Među njima je i Milovan Andrić, koji je besplatno uradio projekat za elektroinstalacije i koji nam je objasnio da je to učinio uz puno emocija i prisećanje na vreme kada je još kao srednjoškolac u zgradi tadašnjeg Doma JNA primio nagradu za svoj literarni rad. Na pitanje ko će i kada pre stići do cilja Andrić veli da po tom pitanju ne bi trebalo da bude dileme, jer imaju sva validna dokumenta koja nedvosmisleno svedoče da je Oficirski dom u Valjevu zadužbina i da će oni posle završetka pravnih formalnosti sa Gradskom upravom i Direkcijom za upravljanje vojnom imovinom, koliko na proleće, ući u posed i početi s prvim radovima na sanaciji objekta.

Budo Novović