Kako vratiti otetu imovinu

Nacionalizovana imovina mora biti vraćena vlasnicima ili isplaćena po tržišnoj ceni, a zakonsko rešenje o obeštećenju putem obveznica bilo bi improvizacija prave restitucije, smatra poznati beogradski advokat Tihomir Konstantinović.

Donošenje zakona o restituciji jedan je od imperativa za ulazak u Evropsku uniju, a odluka o modelu denacionalizacije, kako najavljuju u Ministarstvu finansija, biće doneta posle odluke Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

„Možemo se nadati da će EU biti dosledna i da će očekivati donošenje zakona kao u drugim zemljama u regionu, na primer u Sloveniji ili Hrvatskoj, gde je nacionalizovana imovina vraćena vlasnicima. Pitanje je da li će EU prihvatiti da jedno od rešenja bude obeštećenje u obveznicama sa rokom isplate na 20 ili više godina”, ocenjuje Konstantinović.

Advokat podseća da još nije ukinut Zakon o nacionalizaciji od 26. decembra 1958. godine, na osnovu koga su građanima oduzimane vile, kuće, stanovi, industrijska postrojenja, šume i druga imovina. Prema njegovim rečima, taj zakon bi trebalo da bude ukinut pre donošenja novog zakona o restituciji. U međuvremenu, da se situacija sa nacionalizovanom imovinom ne bi još više komplikovala, po mišljenju našeg sagovornika, trebalo bi zabraniti promet nepokretnosti koje će ući u postupak denacionalizacije.

„Jedno od rešenja mogla bi da bude i ponuda onima koji su kupili nacionalizovanu imovinu da zasnuju odnos zakupa sa bivšim vlasnicima, jer su i oni svesni da su kupovali imovinu za neuporedivo manje sume od stvarnih vrednosti. Bilo je slučajeva da su vile otkupljivane za 50 maraka, a kasnije prodavane za tri ili četiri miliona evra. Takve vile i stanove otkupljivali su ljudi koji su bili privilegovani, koji su stanovali u njima i koji su ih koristili, a zatim ih otkupili za bizarne svote novca.

Pravna nauka poseduje dovoljno pravnih instituta koji se mogu primeniti da bi se ovaj problem doveo u pravni red”, kaže advokat Konstantinović.

Odluka Ustavnog suda značajna je zbog toga što, ako sud oceni da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, tada ni budući zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti. Koncept tog zakona zasniva se na obeštećenju u naturi, punoj naknadi nekom drugom imovinom ili punoj finansijskoj naknadi, ako nije moguć povraćaj imovine u naturi. Ukoliko bi Ustavni sud ocenio taj zakon kao neustavan, to bi otvorilo prostor da se država opredeli za koncept zakona o restituciji koji je i pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan.

„Čekamo samo odluku Ustavnog suda. Ministarstvo finansija će u roku od dve do tri nedelje od dana kada saznamo odluku izaći sa predlogom zakona o restituciji.

EU će, prema izjavama njihovih zvaničnika, prihvatiti bilo koje rešenje koje Srbija bude usvojila, a čije su glavne karakteristike da na fer i nediskriminatorski način tretira podnosioce zahteva, da je rešenje javno i da odgovara ekonomskom i finansijskom potencijalu države”, kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Ilić ukazuje da je Mađarska primenila zakon kojim su građani obeštećeni putem hartija od vrednosti. U Poljskoj je u proceduri zakon koji takođe predviđa obeštećenje hartijama od vrednosti ali do 20 odsto onoga što se potražuje.

Kako utvrditi vrednost imovine na koju bi mogao da se primeni budući zakon o restituciji?

„Vrednost oduzete imovine, odnosno one koja se potražuje može da se utvrdi samo neposredno –terenskim uvidom. Potrebno je prvo utvrditi da li imovina realno postoji ili ne, ako postoji u kakvom je stanju, da li je u istovetnom stanju u kojem je bila kada je oduzeta ili je nešto na primer dozidano i da li postoje zakoniti vlasnici ili korisnici”, dodaje naš sagovornik.

Dorotea Čarnić

-----------------------------------------------------------

Male šanse u Strazburu

Advokat Konstantinović kaže da su nerealna očekivanja bivših vlasnika i njihovih pravnih sledbenika da svoja prava, koja se odnose na nacionalizovanu imovinu, mogu da ostvare pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu.

„Da bi sud u Strazburu odlučivao o nekoj pritužbi potrebno je da se pre toga sprovede postupak pred svim sudskim instancama u Srbiji. Ta procedura zbog sporosti i preopterećenosti sudova traje od četiri do pet godina. Treba imati u vidu i ogromne sudske troškove, jer sud određuje velike sudske takse u ovakvim sporovima. Šanse da se do imovine dođe pred sudom u Strazburu minimalne su”, navodi naš sagovornik.