Udvostručene cene voća i povrća

Kilogram najjeftinijih jabuka u januaru prošle godine – manje od 30 dinara, a sada više od 60. Krompir u hipermarketima prvog meseca 2010. godine – dvadesetak dinara, a sada ga nema za manje od 40. Beli luk koštao je tada 200 dinara, a sada je skuplji od 400. Poduži je spisak voća i povrća koje je u poređenju sa proteklom zimom ponelo nove, čak i dvostruko više cene.

Zdrava hrana bogata vitaminima, preporuka svakog nutricioniste, nikada nije bila skuplja, primećuju potrošači. Još jedan udar na već prazan kućni budžet nije mali, a stručnjaci objašnjavaju da je više razloga zbog kojih je došlo do poskupljenja zeleniša.

– Najpre je prošle godine, zbog loših vremenskih uslova i obilnih kiša, rod voća bio, u proseku, manji između 25 i 30 odsto. Ponuda na tržištu je, zbog toga, smanjena, pa je logična posledica rast cena. I troškovi proizvodnje su povećani. Skuplji su struja, gorivo, pesticidi. Sve to se ugrađuje u maloprodajnu cenu voća i povrća i, nažalost, utiče na poskupljenja – objasnio je Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Trgovci kažu da su visoke cene voća i povrća posledica nedovoljne ponude i velike tražnje na tržištu, kao i da skupu domaću proizvodnju nisu mogli da nadomeste jeftinijim uvozom iz Makedonije, kako su to radili ranije, jer je i kod njih poljoprivredna sezona bila lošija.

Milena Radulović, direktor marketinga „SOS marketa”, kaže da jeftiniji zeleniš, zbog sve manje kupovne moći potrošača, pokušavaju da ponude zahvaljujući nižim maržama.

– Kod nas kupus košta 14,90 dinara, šargarepa 38,50, a grejpfrut 68 dinara – rekla je Radulovićeva.

Poljoprivrednici na pijacama uporno ponavljaju da je prodaja sve lošija, kao i da je povećanje cena bio jedini način da isplativo posluju. Tačno je da zakup tezgi miruje, objašnjavaju oni, ali su poskupljenje benzina, loša godina i otplata kredita koje su mnogi podigli za kupovinu poljoprivrednih mašina, pogurali cene naviše.

A kupci se snalaze kako znaju i umeju. Pazari se u manjim količinama, a kupovina voća i povrća na komad sve je popularnija.

Trgovci kažu i da, bar za sada, najava novih povećanja cena nema i da dobavljači ćute. Ističu i da u moru poskupljenja ima i voćki čija je cena umanjena.

– Cena limuna je krajem avgusta prošle godine prešla 200 dinara, a sada ovo voće košta 68 dinara. Razlog tome je sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, a dobar rod bio je i u Grčkoj što bi trebalo da zadrži niže cene citrusnog voća – zaključila je Radulovićeva.

S. D.