Đoković u finalu Australijskog opena

Pre tri godine, 27. januara, naše kuće, opijene tenisom kao dobrim vinom, ispuni radost, a ponos nam beše veći i od Australije. Dobili smo šampiona, koji je zaseo na tron jednog od najvećih turnira belog sporta. Šta je posle bilo? Video je Melburn i ono što nigde viđeno nije: Federerove nezadržive suze i Nadalov bratski zagrljaj posrnulog asa koga je savladao u finalu. Odigran je i najduži meč u istoriji tog takmičenja. Švajcarski velikan se prošle godine vratio na presto. Desile su se još mnoge zgode i nezgode koje prate najveća teniska nadmetanja, ali Đoković nije ponovio onu igru. 

Juče, na dan svoje najvrednije pobede, našeg asa je još jednom obuzelo junačko čuvstvo na mestu gde mu je lovor i stavljen na glavu. I opet se Federer rastao s tronom posle divovskog sudara s njim u polufinalu. U Melburnu sad još lepše miriše na tu 2008.

Jedna od najzrelijih Đokovićevih igara završena je njegovom radošću. Švajcarski teniser se već bio pokupio s poprišta megdana dok je pobednik primao pljesak s tribina stadiona Rod Lejver, ali je ostalo upadljivo da našeg junaka nije zahvatilo veliko duševno uzbuđenje. Savladao je ljutog suparnika sa 7:6 (7:3), 7:5, 6:4. Ne bilo koga, nego neponovljivog Federera je položio na obe plećke, nije mu dao ni set da osvoji, ali je ushićenost možda vešto sakrio. Ništa ta pobeda neće da vredi, zna on, ako ne zada konačni udarac. I njegovo volšebno izbavljenje protiv Federera u polufinalu Međunarodnog prvenstva SAD potkraj prošlog leta prepričavalo se samo dan-dva, a onda je trofej zasluženo otišao u Nadalove ruke.  

Danas, u 9,30 časova po našem vremenu, u drugom polufinalnom meču igraju Britanac Endi Marej i Španac David Ferer, kome se, ni krivom ni dužnom, posrećilo da mu se u četvrtfinalu Nadal zbog povrede suprotstavi jalovo. Ko god da od njih dvojice ode dalje, a veće šanse ima Škot, prošlogodišnji finalista, Đokovića ponovo moraju da odlikuju i odvažnost i strpljenje i preduzimljivost i brze noge i precizno oko i šta još sve ne da bi s teniskog kontinenta otišao trijumfalno. Finale je prekosutra u 9,30 č.

U duelu s Federerom, izgleda, bilo je važno navući protivnika na tanak led. Svedoci smo da švajcarski as u poslednje vreme, kad ga izda strpljenje i nadvlada nervoza, kad ne drži konce igre u svojim rukama, kad mu se onaj s druge strane mreže predstavi s nimalo respekta, brzopleto čini do juče njemu nestvarne greške.

Zato je Đoković delovao zrelo. Može zbog toga zapravo da se kaže da je od Federera do sada i gubio kada mu je igra bila zelena. Zna Švajcarac. Oseti kad mu je protivnik u grču i onda ga tuče salvama udaraca, ali se juče namerio na drugačijeg junaka.

Đokovića nije pokolebalo ni Federerovo vođstvo s čak 5:2 u drugom setu. Ko zna da li bi tok meča bio promenjen da je došlo do izjednačenja, tek, srećom, švajcarskog asa nadalje nije krasio onaj servis koji ga spasava iz najtežih situacija. Naš teniser je uspeo da postavi igru u polje, a onda se čulo kako led pod njegovim suparnikom sve jače pucketa. Federer je izgubio i skoro dobijeno, a u trećem setu je neprestano bio Đokoviću za petama. Stigao ga je na 4:4 i to gemom na njegov servis. Umesto zapleta, brzo je usledio rasplet. Naš as mu je vratio milo za drago. S Đokovićevim servisom Federer zatim nije mogao da se izbori.

– Pobediti Federera i ući u finale, to je nešto posebno. On neprestano napada i teško je boriti se s tim. U ključnim trenucima sam igrao najbolje i to je odnelo prevagu. Bio je to jedan od mojih najboljih mečeva u poslednje vreme – kazao je Đoković.

– Đoković je igrao sjajno. Nisam ni ja igrao loše, ali šta može da se učini kada protivnik u najvažnijim momentima igra bolje. Ja verovatno nisam odigrao maksimalno kada je to bilo najpotrebnije i zato sam izgubio – rekao je Federer.

G. A.

----------------------------------------------------

Federerovi porazi s 3:0 na turnirima za gren-slem

Švajcarski teniski as Rože Federer (29) ostvario je u svom dobu mnoga neponovljiva dostignuća. Izdvajaju se dva rekorda: 16 titula na turnirima za gren-slem i 237 nedelja neprekidno na čelu svetske liste (sada je drugoplasirani, a nedostaju mu još dve nedelje na vodećem mestu pa da s uskupno 287 pretekne legendarnog američkog tenisera Pita Samprasa, koji je rekorder).

Sva je prilika da će da obori još jedan rekord. Na četiri najuglednija turnira belog sporta ima 213 pobeda i nalazi se na četvrtom mestu večne liste. Proslavljeni Amerikanac Džimi Konors ih ima najviše (233), a slede njegov zemljak Andre Agasi (224) i Čeh Ivan Lendl (222).

Porazi su bili mnogo ređi. Većina njih zadesili su ga dok se penjao ka teniskom Olimpu, a u njegovoj eri mogu da se izbroje na prste. Juče je protiv Novaka Đokovića doživeo 31. neuspeh na turnirima za gren-slem. Naš as ga je i drugi put u Melburnu savladao s maksimalnih 3:0 u setovima, a od kada je Federer poneo lovor najboljeg tenisera svih vremena, set mu nije pripao još samo protiv Španca Rafaela Nadala i to u ataru svog najljućeg rivala, na Rolan Garosu. U finalnoj igri pre tri godine potučen je sa 6:1, 6:3, 6:0. Poraza s 3:0 ukupno je bilo 14.

Međunarodno prvenstvo Australije

2011. Novak Đoković    7:6 (7:3), 7:5, 6:4    polufinale

2008. Novak Đoković    7:5, 6:3, 7:6 (7:5)    polufinale

2001. Arno Kleman (Francuska)      7:6 (7:5), 6:4, 6:4    treće kolo

2000. Arno Kleman       6:1, 6:4, 6:3 treće kolo

    Rolan Garos

2008. Rafael Nadal (Španija)         6:1, 6:3, 6:0 finale

2004. Gustavo Kuerten (Brazil)      6:4, 6:4, 6:4 treće kolo

2003. Luis Orna (Peru)         7:6 (8:6), 6:2, 7:6 (7:3)      prvo kolo

2002. Hićam Arazi (Maroko) 6:3, 6:2, 6:4 prvo kolo

2001. Aleks Koreča (Španija)         7:5, 6:4, 7:5 četvrtfinale

2000. Aleks Koreča      7:5, 7:6 (9:7), 6:2    osmina finala

Vimbldon

2002. Mario Ančić (Hrvatska)        6:3, 7:6 (7:2); 6:3    prvo kolo

2000. Jevgenij Kafeljnikov (Rusija)          7:5, 7:5, 7:6 (8:6)    prvo kolo

  Međunarodno prvenstvo SAD

2002. Maks Mirni (Belorusija)      6:3, 7:6 (7:5), 6:4    osmina finala

2001. Andre Agasi (SAD)      6:1, 6:2, 6:4 osmina finala