Ђоковић у финалу Аустралијског опена

Пре три године, 27. јануара, наше куће, опијене тенисом као добрим вином, испуни радост, а понос нам беше већи и од Аустралије. Добили смо шампиона, који је засео на трон једног од највећих турнира белог спорта. Шта је после било? Видео је Мелбурн и оно што нигде виђено није: Федерерове незадрживе сузе и Надалов братски загрљај посрнулог аса кога је савладао у финалу. Одигран је и најдужи меч у историји тог такмичења. Швајцарски великан се прошле године вратио на престо. Десиле су се још многе згоде и незгоде које прате највећа тениска надметања, али Ђоковић није поновио ону игру. 

Јуче, на дан своје највредније победе, нашег аса је још једном обузело јуначко чувство на месту где му је ловор и стављен на главу. И опет се Федерер растао с троном после дивовског судара с њим у полуфиналу. У Мелбурну сад још лепше мирише на ту 2008.

Једна од најзрелијих Ђоковићевих игара завршена је његовом радошћу. Швајцарски тенисер се већ био покупио с попришта мегдана док је победник примао пљесак с трибина стадиона Род Лејвер, али је остало упадљиво да нашег јунака није захватило велико душевно узбуђење. Савладао је љутог супарника са 7:6 (7:3), 7:5, 6:4. Не било кога, него непоновљивог Федерера је положио на обе плећке, није му дао ни сет да освоји, али је усхићеност можда вешто сакрио. Ништа та победа неће да вреди, зна он, ако не зада коначни ударац. И његово волшебно избављење против Федерера у полуфиналу Међународног првенства САД поткрај прошлог лета препричавало се само дан-два, а онда је трофеј заслужено отишао у Надалове руке.  

Данас, у 9,30 часова по нашем времену, у другом полуфиналном мечу играју Британац Енди Мареј и Шпанац Давид Ферер, коме се, ни кривом ни дужном, посрећило да му се у четвртфиналу Надал због повреде супротстави јалово. Ко год да од њих двојице оде даље, а веће шансе има Шкот, прошлогодишњи финалиста, Ђоковића поново морају да одликују и одважност и стрпљење и предузимљивост и брзе ноге и прецизно око и шта још све не да би с тениског континента отишао тријумфално. Финале је прекосутра у 9,30 ч.

У дуелу с Федерером, изгледа, било је важно навући противника на танак лед. Сведоци смо да швајцарски ас у последње време, кад га изда стрпљење и надвлада нервоза, кад не држи конце игре у својим рукама, кад му се онај с друге стране мреже представи с нимало респекта, брзоплето чини до јуче њему нестварне грешке.

Зато је Ђоковић деловао зрело. Може због тога заправо да се каже да је од Федерера до сада и губио када му је игра била зелена. Зна Швајцарац. Осети кад му је противник у грчу и онда га туче салвама удараца, али се јуче намерио на другачијег јунака.

Ђоковића није поколебало ни Федерерово вођство с чак 5:2 у другом сету. Ко зна да ли би ток меча био промењен да је дошло до изједначења, тек, срећом, швајцарског аса надаље није красио онај сервис који га спасава из најтежих ситуација. Наш тенисер је успео да постави игру у поље, а онда се чуло како лед под његовим супарником све јаче пуцкета. Федерер је изгубио и скоро добијено, а у трећем сету је непрестано био Ђоковићу за петама. Стигао га је на 4:4 и то гемом на његов сервис. Уместо заплета, брзо је уследио расплет. Наш ас му је вратио мило за драго. С Ђоковићевим сервисом Федерер затим није могао да се избори.

– Победити Федерера и ући у финале, то је нешто посебно. Он непрестано напада и тешко је борити се с тим. У кључним тренуцима сам играо најбоље и то је однело превагу. Био је то један од мојих најбољих мечева у последње време – казао је Ђоковић.

– Ђоковић је играо сјајно. Нисам ни ја играо лоше, али шта може да се учини када противник у најважнијим моментима игра боље. Ја вероватно нисам одиграо максимално када је то било најпотребније и зато сам изгубио – рекао је Федерер.

Г. А.

----------------------------------------------------

Федерерови порази с 3:0 на турнирима за грен-слем

Швајцарски тениски ас Роже Федерер (29) остварио је у свом добу многа непоновљива достигнућа. Издвајају се два рекорда: 16 титула на турнирима за грен-слем и 237 недеља непрекидно на челу светске листе (сада је другопласирани, а недостају му још две недеље на водећем месту па да с ускупно 287 претекне легендарног америчког тенисера Пита Сампраса, који је рекордер).

Сва је прилика да ће да обори још један рекорд. На четири најугледнија турнира белог спорта има 213 победа и налази се на четвртом месту вечне листе. Прослављени Американац Џими Конорс их има највише (233), а следе његов земљак Андре Агаси (224) и Чех Иван Лендл (222).

Порази су били много ређи. Већина њих задесили су га док се пењао ка тениском Олимпу, а у његовој ери могу да се изброје на прсте. Јуче је против Новака Ђоковића доживео 31. неуспех на турнирима за грен-слем. Наш ас га је и други пут у Мелбурну савладао с максималних 3:0 у сетовима, а од када је Федерер понео ловор најбољег тенисера свих времена, сет му није припао још само против Шпанца Рафаела Надала и то у атару свог најљућег ривала, на Ролан Гаросу. У финалној игри пре три године потучен је са 6:1, 6:3, 6:0. Пораза с 3:0 укупно је било 14.

Међународно првенство Аустралије

2011. Новак Ђоковић    7:6 (7:3), 7:5, 6:4    полуфинале

2008. Новак Ђоковић    7:5, 6:3, 7:6 (7:5)    полуфинале

2001. Арно Клеман (Француска)      7:6 (7:5), 6:4, 6:4    треће коло

2000. Арно Клеман       6:1, 6:4, 6:3 треће коло

    Ролан Гарос

2008. Рафаел Надал (Шпанија)         6:1, 6:3, 6:0 финале

2004. Густаво Куертен (Бразил)      6:4, 6:4, 6:4 треће коло

2003. Луис Орна (Перу)         7:6 (8:6), 6:2, 7:6 (7:3)      прво коло

2002. Хићам Арази (Мароко) 6:3, 6:2, 6:4 прво коло

2001. Алекс Кореча (Шпанија)         7:5, 6:4, 7:5 четвртфинале

2000. Алекс Кореча      7:5, 7:6 (9:7), 6:2    осмина финала

Вимблдон

2002. Марио Анчић (Хрватска)        6:3, 7:6 (7:2); 6:3    прво коло

2000. Јевгениј Кафељников (Русија)          7:5, 7:5, 7:6 (8:6)    прво коло

  Међународно првенство САД

2002. Макс Мирни (Белорусија)      6:3, 7:6 (7:5), 6:4    осмина финала

2001. Андре Агаси (САД)      6:1, 6:2, 6:4 осмина финала