„Tajmsov” udar na Medvedeva

Londonski dnevni list „Tajms“ neočekivano se juče uključio u borbu za političku prevlast u – Rusiji. Naime, na stranicama ovog uglednog lista pojavilo se „otvoreno pismo“ Mihaila Hodorkovskog upućeno na adresu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. U pismu bivši oligarh, nedavno osuđen na još 14 godina robije zbog nezakonitog prisvajanja ogromnih količina nafte i „pranja“ novca, poziva šefa ruske države da utiče na sudstvo u zemlji, učini ga pravednim, iskoreni korupciju i tako – „spase Rusiju od propasti”.

U „apelu“ Hodorkovskog nema ničega što on i pre nije iznosio: od tvrdnji da je osuđen po političkoj optužbi, pa do procena da će se ruski narod, ukoliko se stvari hitno ne poprave, podići na bunu. Naravno, predvođen opozicijom. Ono, međutim, što je u najnovijem slučaju intrigantno jeste činjenica da na zvaničnom sajtu Pres centra Hodorkovskog i njegovog saradnika Platona Lebedeva o pomenutom pismu nema – ni reči.

Ipak, „Tajms“ ga tumači kao – direktan izazov Medvedevu.

Sa druge strane, ako se ima u vidu da je ruski predsednik, povodom Svetskog ekonomskog samita u Davosu, pre neki dan dao opširan intervju američkoj agenciji Blumberg, u kojem je objasnio svoje viđenje presude Hodorkovskom i Lebedevu, očigledno je da se prilog londonskog dnevnika može tumačiti i kao svojevrstan komentar ovog intervjua.

Ono što, na neki način, dezavuiše pisanje „Tajmsa“ jeste neskriveno nastojanje autora propratnog materijala Tonija Galpina da se za najaktuelnije probleme današnje Rusije optuže premijer Vladimir Putin i njegovi najbliži saradnici. I, naravno, da se na taj način napravi klasična podela na – „dobrog policajca“ Medvedeva i „lošeg policajca“ Putina.

Međutim, pismo zatočenog oligarha pokrenulo je još jedno tumačenje: „To što Hodorkovski ima otvoren dostup najvećim zapadnim medijima, koji bez ustezanja objavljuju komentare čoveka koji leži u zatvoru, ne kazuje ništa drugo do da sloboda izražavanja u Rusiji i nije toliko ograničena kako bi to neki hteli da protumače“, piše jedan od „Tajmsovih“ čitalaca.

Slično je u intervjuu „Blumbergu“ govorio i Dmitrij Medvedev: „Investitori u rusku ekonomiju, domaći jednako kao i strani, moraju da poštuju važeće zakone. U protivnom, mogu da očekuju istu sudbinu koja je zadesila Mihaila Hodorkovskog u našoj zemlji ili Roberta Mejdofa u SAD. Sem toga, da li bi ruski sudski sistem dobio bolju ocenu ukoliko bih se ja, kao šef države, mešao u odluke sudija. Uostalom, Hodorkovski uvek može da podnese dokaze koji mu govore u prilog“, naglasio je Medvedev.

Nema sumnje da je pisanje „Tajmsa“ inicirano, između ostalog, spekulacijama ko će se od dvojice sadašnjih ruskih lidera kao predsednički kandidat pojaviti pred biračima na izborima za šefa države 2012. Naime, malo ko od zapadnih analitičara veruje da će aktuelni dvojac nastaviti da funkcioniše i u budućnosti. Istini za volju, ni Medvedev ni Putin se do sada nisu izjasnili o izbornim namerama. Naprotiv, obojica tvrde da će o tome odlučiti tek kada procene šta je bolje za Rusiju. Možda je upravo to navelo neke analitičare u Rusiji da prognoziraju kako se navedene izborne godine neće dogoditi – ništa dramatično.

Parlamentarni izbori, koji prethode predsedničkim, teško da će odnos snaga pomeriti u nekom do sada nepoznatom pravcu. Teško je, takođe, pretpostaviti da će vanparlamentarna politička opozicija, na koju računa Hodorkovski, uspeti u narednoj godini dana da se izdigne iznad sadašnjih razmirica i krene u odlučniji „napad“ na Državnu dumu.