Srpska evropska ofanziva

Evropska unija ostaje "čvrsto opredeljena da Srbija ima evropsku budućnost", rekao je juče Oli Ren, komesar EU za proširenje, u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Helsinkiju, ali je istovremeno naglasio da do nastavka pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) neće doći sve dok za to ne bude ispunjen jedini uslov – puna saradnja sa Haškim tribunalom. To je ponovilo i finsko predsedništvo EU, navodeći da su poslednji izveštaji iz Haga "kritički intonirani".

Sudeći prema Renovoj izjavi, kao i zvaničnom stavu EU, koji su agencije juče prenele iz Brisela, zasad nema izgleda da se ostvari ideja predsednika Tadića da se ti pregovori, koji su za Srbiju od izuzetnog značaja, nastave pre kraja ove godine, odnosno – uslovno – i pre nego što bude uhapšen Ratko Mladić, s tim da buduća vlada završetak saradnje s haškim sudom "učini svojim apsolutnim prioritetom".

"Mi veoma dobro znamo da je uslov za nastavak pregovora dovršetak saradnje s haškim sudom i izručenje Ratka Mladića. To je moj prvi prioritet i prvi prioritet buduće demokratske vlade, jer bez toga nema evropske budućnosti Srbije", naglasio je predsednik Srbije u susretu sa komesarom Renom koji je, kako prenose agencije, odvratio da je Tadić "pokazao i u prošlosti, a pokazuje i sada, potpunu posvećenost rešavanju ovog problema" i da veruje da će i buduća srpska vlada tome pristupiti na najozbiljniji način.

Saradnja Srbije sa Haškim tribunalom biće razmotrena na sastanku Saveta EU u Luksemburgu početkom iduće nedelje, kad se očekuje i najnovija ocena glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, ali zvaničnici Unije, ne očekuju bitnije promene u odnosima Srbije i EU.

U ponedeljak se "trojka EU" sastaje sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom u Luksemburgu i tada će ponovo biti reči o mogućem uslovnom nastavku pregovora Brisela i Beograda. Tim povodom, predsednik Tadić je juče izjavio da su razgovori o predlogu koji je izneo bili ozbiljni i teški. "Ispunjenje saradnje sa Haškim tribunalom je obaveza Vlade Srbije. Neki krediti su potrošeni, a ja sam ovde da bih vratio te kredite. Očekujem da premijer obavi razgovor sa ′trojkom′ u Luksemburgu. Ne smemo da ponovimo greške iz prošlosti", kazao je Boris Tadić.

I  visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izrazio je, posle jučerašnjeg razgovora sa predsednikom Srbije u glavnom gradu Finske, nadu da će na sastanku u Luksemburgu zvaničnici Unije analizirati sve aktuelne događaje u Srbiji i njihove posledice kako bi mogli da pomognu Beogradu, ali nije precizirao kakva bi ta pomoć bila, odnosno da li bi obuhvatila i (uslovni) nastavak pregovora o SSP-u.

U EU niko nije pokazao spremnost da se izjasni o ovome, ali kako nezvanično saznajemo, među njenim liderima je veoma obazrivo, uzeta u obzir i ova ideja. O njoj je prvi put, pre nekoliko dana u Rimu, Tadić razgovarao sa predsednikom Đorđom Napolitanom, premijerom Romanom Prodijem i šefom diplomatije Masimom D′Alemom, i za to dobio načelnu podršku, kako je nakon sastanka Tanjugu izjavio savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije Vuk Jeremić.

Zvaničnici EU od kojih smo zatražili komentar bili su, međutim, mnogo uzdržaniji. Ponovili su da Brisel neće odustati od zahteva da vlada u Beogradu ispuni svoju međunarodnu obavezu prema Haškom tribunalu, ali i da je spreman da nastavi pregovore istog trenutka kad se to dogodi.

Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, podseća da proces evropske integracije Srbije ima dva toka. Jedno su formalni pregovori o SSP-u, koji nisu suspendovani, već u maju privremeno odloženi do ispunjenja "haškog uslova" (nismo, dakle, kažnjeni, niti pod sankcijama), a drugo tehničke pripreme za buduće pristupanje Uniji koje teku neometano, i tu je mnogo toga uspešno urađeno.

I Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova SCG, smatra da se, uprkos "zamrzavanju" pregovora, Srbija nije pasivizirala na svom evropskom putu. "Poslednjih meseci širi krug ljudi je uključen u akcije čiji su rezultat i istupanja predsednika Tadića i premijera Koštunice", rekao je juče Svilanović u izjavi za B-92. On veruje da bi Srbija mogla možda već na samitu NATO-a u Rigi da postane članica Partnerstva za mir i da pre izbora nastavi pregovore o SSP-u. Ali, dodaje, "predsednik i premijer Srbije biće pred velikim testom da pokažu šta su uradili i da pruže garancije da će u nekoliko narednih meseci nova vlada, koju će oni zajedno voditi, konkretnim primerima ispuniti svoje obaveze. A to nije samo Mladić, već još nekoliko osoba", rekao je Svilanović.