Beogradska tvrđava – „izvor” muzeja Dunava

Šta je zajedničko žiteljima Podunavlja u Nemačkoj, Moldaviji i Srbiji, koje su legende i mitove vekovima ljudi krojili na njegovim obalama, kakve su kuhinja, muzika, flora i fauna, ko bi mogao da bude maskota druge po veličini evropske reke – odgovore na ova pitanja ponudiće virtuelni muzej Dunava.

Inicijator ideje koja bi ujedinila deset država kroz koje protiče Dunav je JP „Beogradska tvrđava”, a prvi korak do stvaranja muzeja na Internetu biće festival kulture – mnoštvo izložbi, pozorišnih predstava, radionica za decu od juna do septembra na Beogradskoj tvrđavi.

– Festival kulture, kao deo virtuelnog muzeja Dunava koji će do kraja godine imati svoj sajt, počeće projektom „Stranci u Beogradu” – kaže Marina Andrić iz JP „Beogradska tvrđava”.

– Pokušaćemo da prikažemo odgovore na pitanja ko su bili prvi lekari, arhitekte, muzičari, pekari, zidari koji su u Beograd u 19. i 20. veku došli Dunavom i doneli drugačije običaje i navike. Kako su grad doživele i kakav trag su ostavile tri srpske vladarke Julija i Natalija Obrenović i Marija Karađorđević dočaraćemo izložbom fotografija, igrom i muzikom iz tog vremena, kostimima koje će po Gornjem gradu tvrđave nositi glumci. Zabavni i edukativni sadržaji biće i kod Malog i Velikog stepeništa, kule Nebojša, prostora između Beton hale i Bastiona svetog Jakova – kaže Andrićeva.

Multimedijalni događaj, kako kaže, trebalo bi da animira brojne sugrađane da se pridruže i ponude ideje i sadržaje kojima bi obogatili virtuelni muzej. Na uobličavanju podataka obrazovnog ali i zabavnog karaktera biće angažovani Prirodnjački muzej, Muzej primenjene umetnosti, Muzej grada Beograda, kulturni centri, arhivi i pojedina pozorišta.

Ukoliko projekat odobri Ministarstvo kulture, „Tvrđava” će predložiti, najavljuje Andrićeva, formiranje umetničkog saveta muzeja, najpre u Srbiji. Zatim će podršku potražiti u svim država kroz koje prolazi Dunav – da dostave informacije koje se odnose na tok ove reke kroz njihovu državu – kako bi se zaštitila materijalna i nematerijalna kulturna baština na vodotoku od 2.888 kilometara.

– Namera nam je da projekat ponudimo partnerima iz devet zemljama i da stvorimo zajedničko telo od deset članova koje bi moglo da konkuriše za novac kod Saveta Evrope. Ne zaboravimo da se na Dunavu nalaze četiri prestonice i 188 gradova, više od 120 tvrđava i dvoraca, 198 mostova – objašnjava Andrićeva.

I tu priči nije kraj. Krajnji cilj je da virtuelni muzej preraste u pravi, ali ne jedan, nego više njih, razvrstanih po podunavskim državama i temama kojima se bavi.

– Prvi segment muzeja u Srbiji mogao bi da bude Lepenski vir koji pripoveda priču o najstarijem i najpoznatijem stanovniku Dunava. Beč bi se, na primer, bavio muzikom i plesom, Rumunija mitologijom, Nemačka kuhinjom. Tako bismo kroz mnoštvo malih muzeja oživeli svest o značaju reke za pojedince, gradove i države na Dunavu – smatra Andrićeva.

D. Mučibabić