Impulsivna kupovina postala luksuz

Potrošači u Srbiji u toku protekle godine pazarili su više nego ikada robu na sniženjima. Mnogi su prestali da odlaze u hipermarkete, vratili se manjim prodavnicama u komšilukui kupovali znatno manje nego prethodnih godina, pokazuju podaci GFK agencije za marketinška istraživanja.

Jovana Dukić, menadžer istraživanja robe široke potrošnje u ovoj agenciji, istakla je da je 16 odsto potrošača prestalo da odlazi u velike kupovine, a da 30 odsto kupaca više ne može da priušti impulsivnu kupovinu.

– To znači da pazare isključivo planski, a zanimljivo je da velikom kupovinom ispitanici smatraju onu u kojoj potroše svega oko 4.000 dinara. Mnogi čak i kupovinu planiraju u skladu sa sniženjima, sve više se kupuje na odloženo, pa je broj čekova uvećan 30 odsto, sa 600.000 na više od 800.000 – objasnila je Dukić.

Aleksandar Sinđelić, direktor panela domaćinstva u agenciji GFK, kaže da širok asortiman više nije konkurentska prednost trgovaca.

– Sada je to mesto stanovanja, pa iako se već godinama smanjuje broj malih radnji, u poslednje tri godine taj trend usporen. Može se reći da je čak ponegde došlo i do renesanse malih prodavnica – istakao je Sinđelić.

U agenciji GFK procenjuju i da je čak 80 procenata potrošača barem jednom kupilo neku trgovačku marku. Ti artikli i dalje su zanimljivi kupcima, ali zbog sve manje razlike u cenama od proizvoda poznatih proizvođača, njihov razvoj je stao. Građani su najpre eksperimentisali, pa birali između „k plusa” u „Idei”, „premije” i „favole” u „Delta maksiju” ili brenda „merkator” u „Merkatoru S”. Sada su uglavnom izabrali, pa rasta prodaje gotovo i da nema, procenjuju u GFK.

I dok vlade i kompanije troše novac i trude se da ožive ekonomiju, potrošači sami smišljaju i primenjuju strategije, procenio je Tomas Krasni, generalni direktor za centralnu i istočnu Evropu u GFK.

– Potrošači se osećaju sigurnije nego u toku 2009. godine, ali se ponašaju podjednako oprezno i ne ulaze u veliku potrošnju. Većina i dalje reže troškove – rekao je Krasni.