Ostaju dok mogu da koriste stimulacije

Više od jedne decenije skoro iste osobe nalaze se na ključnim ekonomskim mestima (vlada i NBS), preko kojih se realizuje ekonomska politika u Srbiji. Pošto je srpska privreda, u međuvremenu, doživela kolaps sada nam (ti isti ljudi) obećavaju novi model rasta u kome privlačenje inostranih investicija zauzima ključno mesto.

Pre nekoliko meseci pisao sam u ovom listu (,,Povlastice – pogrešan put”, 20. 8. 2010) o tome da praksa zemalja u tranziciji, kao i temeljna empirijska istraživanja (Jože Mencinger) pokazuju, ne samo da inostrane investicije nisu nikakva panaceja – čarobni lek – za privredni rast nego da među njima postoji čak negativna veza (veće inostrane investicije – manji rast, i obratno). Godinama su Mađarska i baltičke zemlje imale četiri-pet puta veće učešće direktnih inostranih investicija u BDP-u nego Poljska i Slovenija, a danas je vidljivo u kakvom su stanju privrede ovih zemalja. Iskustva mnogih zemalja u svetu pokazuju da inostrani investitori ostaju dok mogu da koriste dobijene stimulacije, a kada one „presuše” traže nove (veće) povlastice, a ako to ne dobiju napuštaju zemlju (što se desilo Mađarskoj).

Mnogo je teža sudbina zemalja koje su udovoljavale povećanim apetitima inostranih investitora – o čemu sam takođe pisao (,,Cena gostoljubivosti”, 19. 4. 2010). Ukazao sam na primer Meksika koji je na kraju (da bi zadovoljio inostrane investitore) adaptirao svoj pravni sistem tako da su inostrana preduzeća postala eksteritorijalna, oslobođena plaćanja poreza, u njima nije dozvoljeno sindikalno organizovanje, a radnici rade u ropskim uslovima za mizerne nadnice.

Naše vlasti posle 2000. godine nisu se posvetile izgradnji adekvatne institucionalne infrastrukture za tržišnu privredu, uspostavljanju vladavine prava i stvaranju optimalnih uslova za konkurenciju i dugoročno održiv privredni rast nego su prihvatile pogrešan neoliberalni ekonomski program, u kome je sve prepušteno na milost slobodnog tržišta, a država je marginalizovana. Zbog toga sada naša takozvana vladajuća elita i nije u mogućnosti da inostrane investitore privlači konkurentnim brzo rastućim tržištem, dobro uređenom institucionalnom infrastrukturom i poslovnim ambijentom, obrazovanom i kreativnom radnom snagom nego to čini nakaradnim angažovanjem države kroz isplate subvencija.

Državne subvencije iz budžeta po novootvorenom radnom mestu iznose od 2.000 do 10.000 evra, uz minimalan broj od 50 zaposlenih.

Ne postoje nepristrasni, javni i jasni kriterijumi koji opredeljuju ko i pod kojim uslovima dobija subvencije. Inostrani investitor je iz dobijenih subvencija mogao (novcem srpskih poreskih obveznika) nekoliko godina da isplaćuje plate zaposlenima.

Nedavne „varnice” između visokih državnih funkcionera iz dve vladajuće stranke, u vezi sa subvencijama slovenačkom „Gorenju” za fabriku u Zaječaru (državna stimulacija po 10.000 evra za svakog od 300 zaposlenih plus investiranje države u izgradnju visokonaponskog elektrovoda, trafo-stanice, dva teleoptička kabla i sistema za vodu), jasno su pokazale da odluku o tome ko i pod kojim uslovima dobija subvencije iz državnog budžeta u suštini donosi jedan čovek.

Državni sekretar ministarstva finansija (kadar DS-a) u saopštenju za medije navodi da ministar ,,Mlađan Dinkić nastoji da prigrabi što više finansijskih resursa ove zemlje, koje koristi na samo njemu znan način i po kriterijumima samo njemu poznatim, na štetu najvećeg broja građana, poreskih obveznika ove države”, te da premeštanjem planiranih investicija iz Valjeva u Zaječar (,,Gorenje” – dogovorena subvencija po zaposlenom bila je 3.000 evra) i Loznicu (,,Golden lejdi”) ministar „koristi budžetska sredstva za razvijanje i jačanje njegove političke grupacije Ujedinjeni regioni Srbije, jer su u tim gradovima gradonačelnici članovi URS-a”.

Očigledno da i odobravanje velikih državnih subvencija inostranim investitorima predstavlja samo jedan u nizu pogrešnih poteza koje povlači aktuelna vlast, a koji vode daljem urušavanju privrede Srbije i obaranju životnog standarda (već uveliko) osiromašenih njenih građana.

Pedovni profesor univerziteta