Privatizacija neće ići lako

Restrukturisanje javnih preduzeća počelo je od 2001. godine, a Republički zavod za razvoj (RZR) redovno prati njihovo reformisanje i poslovanje. Takozvana pretprivatizaciona faza, koja podrazumeva razdvajanje regulatornih od komercijalnih i odvajanje sporednih delatnosti, kao i finansijska konsolidacija, uglavnom je završena.

Smanjen je i broj zaposlenih izdvajanjem sporednih delatnosti i penzionisanjem, a sve sa namerom da se JP pripreme za privatizaciju.

Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu, predviđeno je da se restrukturisanje JP završi do kraja 2008. Ali, sa izuzetkom NIS-a, na privatizaciju njihovih osnovnih delatnosti se još čeka.

Danas se svi slažu, bili u vlasti ili opoziciji, da je najmanje učinjeno u sprovođenju reformi javnog sektora, uključujući i privatizaciju republičkih i lokalnih javnih preduzeća, što usporava naš put ka održivom privrednom rastu i Evropskoj uniji.

(/slika2)U izveštaju o napredovanju Srbije u 2009. godini, Evropska komisija nam je otvoreno zamerila što je privatizacija velikih preduzeća u društvenoj svojini odložena. Vlada „Ujedinjene Evrope” zna da „ostaje da se realizuje privatizacija oko 500 komunalnih preduzeća lokalnih zajednica. Njihovo prestrukturisanje i reorganizacija još nisu započeti, a strategija za njihovu privatizaciju i dalje nije doneta”.

I Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, u svom prilogu u januarskom broju „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta nam je poručio: „Ako Srbija hoće da postane konkurentna i prosperitetna privreda u EU, ne postoji alternativa politički bolnim strukturnim reformama.”
– Sporo je napredovalo restrukturisanje još velikih i neefikasnih javnih preduzeća. Svakako, u tim oblastima je ostvaren izvestan napredak, ali je to bilo i premalo i prekasno – ukazuje Lisovolik.

(/slika3)Poslovično oprezni ekonomisti ukazuju da koliko god kasnili sa neizbežnim promenama u javnom sektoru, one neće ići lako. Razlog je jednostavan: njegova reforma podrazumeva i drugačiju raspodelu zajedničkog kolača, na šta su svi veoma osetljivi.

– Restrukturisanje javnih preduzeća je Pandorina kutija koju se svi ustručavaju da otvore – upozorava dr Miodrag Zec. – Ona su politički plen vladajućih struktura i njihova privatizacija dolazi u obzir tek kada je neizbežna zbog budžetskog deficita. I tada se prodaje ono što relativno dobro funkcioniše (Mobtel, Telekom...), a novac uglavnom odlazi u potrošnju ili saniranje državnih i privatizovanih loših preduzeća.

Reforma javnog sektora je na početku, a prihodi od privatizacije su potrošeni, dok su mogućnosti da se dođe do kapitala zbog svetske finansijske krize smanjene.
Naš sagovornik ukazuje da nam predstoje ogromni izazovi.

– Gubici javnih i privatizovanih preduzeća i dalje rastu, nelikvidnost je masovna i svi se, kao i pre, obraćaju državi za pomoć. Strategija države da se povlači iz visokoprofitabilnih telekomunikacija, a sanira privatizovane i niskoprofitabilne firme, otvara ključno pitanje dalje sudbine srpske privrede.

Privatizovati uspešne, a investirati u neuspešne je jedna od najistaknutijih inovacija naše tranzicije, zaključuje Zec.

Al. M

----------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Javne nabavke su tajni poslovi.

. Jedan upravnik zatvora je raspisao tender za popunu kapaciteta. Prednost imaju direktori javnih preduzeća.

. Sve nam je otišlo u tenderiju.

. – Tata, kupi mi „najke“. – Pa, ne radim ja, sine, u javnim nabavkama.

. Nabavke bez tendera su očigledne. Vide se čak iz vojnog satelita.

. Ovaj tender smrdi. Čarape za vojsku i policiju nisu oprane kao pare.

Dragutin Minić