Приватизација неће ићи лако

Реструктурисање јавних предузећа почело је од 2001. године, а Републички завод за развој (РЗР) редовно прати њихово реформисање и пословање. Такозвана претприватизациона фаза, која подразумева раздвајање регулаторних од комерцијалних и одвајање споредних делатности, као и финансијска консолидација, углавном је завршена.

Смањен је и број запослених издвајањем споредних делатности и пензионисањем, а све са намером да се ЈП припреме за приватизацију.

Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици за 2005, са пројекцијама за 2006. и 2007. годину, предвиђено је да се реструктурисање ЈП заврши до краја 2008. Али, са изузетком НИС-а, на приватизацију њихових основних делатности се још чека.

Данас се сви слажу, били у власти или опозицији, да је најмање учињено у спровођењу реформи јавног сектора, укључујући и приватизацију републичких и локалних јавних предузећа, што успорава наш пут ка одрживом привредном расту и Европској унији.

(/slika2)У извештају о напредовању Србије у 2009. години, Европска комисија нам је отворено замерила што је приватизација великих предузећа у друштвеној својини одложена. Влада „Уједињене Европе” зна да „остаје да се реализује приватизација око 500 комуналних предузећа локалних заједница. Њихово преструктурисање и реорганизација још нису започети, а стратегија за њихову приватизацију и даље није донета”.

И Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Београду, у свом прилогу у јануарском броју „Макроекономских анализа и трендова” Економског института нам је поручио: „Ако Србија хоће да постане конкурентна и просперитетна привреда у ЕУ, не постоји алтернатива политички болним структурним реформама.”
– Споро је напредовало реструктурисање још великих и неефикасних јавних предузећа. Свакако, у тим областима је остварен известан напредак, али је то било и премало и прекасно – указује Лисоволик.

(/slika3)Пословично опрезни економисти указују да колико год каснили са неизбежним променама у јавном сектору, оне неће ићи лако. Разлог је једноставан: његова реформа подразумева и другачију расподелу заједничког колача, на шта су сви веома осетљиви.

– Реструктурисање јавних предузећа је Пандорина кутија коју се сви устручавају да отворе – упозорава др Миодраг Зец. – Она су политички плен владајућих структура и њихова приватизација долази у обзир тек када је неизбежна због буџетског дефицита. И тада се продаје оно што релативно добро функционише (Мобтел, Телеком...), а новац углавном одлази у потрошњу или санирање државних и приватизованих лоших предузећа.

Реформа јавног сектора је на почетку, а приходи од приватизације су потрошени, док су могућности да се дође до капитала због светске финансијске кризе смањене.
Наш саговорник указује да нам предстоје огромни изазови.

– Губици јавних и приватизованих предузећа и даље расту, неликвидност је масовна и сви се, као и пре, обраћају држави за помоћ. Стратегија државе да се повлачи из високопрофитабилних телекомуникација, а санира приватизоване и нископрофитабилне фирме, отвара кључно питање даље судбине српске привреде.

Приватизовати успешне, а инвестирати у неуспешне је једна од најистакнутијих иновација наше транзиције, закључује Зец.

Ал. М

----------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Јавне набавке су тајни послови.

. Један управник затвора је расписао тендер за попуну капацитета. Предност имају директори јавних предузећа.

. Све нам је отишло у тендерију.

. – Тата, купи ми „најке“. – Па, не радим ја, сине, у јавним набавкама.

. Набавке без тендера су очигледне. Виде се чак из војног сателита.

. Овај тендер смрди. Чарапе за војску и полицију нису опране као паре.

Драгутин Минић