Dnevnik jedne trudnice

Kao što reče jedna moja starija koleginica, sve "trudnice-krofnice" se prave važne, samouvereno hodajući gradom, sigurne da mogu da dotaknu nebo. Da, one zaista misle da se ovo divno miholjsko jutro rađa isključivo zbog njih i da ih je u snu posetio lepuškasti anđeo. One su uverene da baš zbog njihovog stomačića zemaljska kugla neprestano iskače iz svoje ose. Ove slatke karikature zamišljaju da su u centru pažnje celog sveta, uključujući tu i političare, kolege, urednike, neistomišljenike...
Međutim, to skakutanje po oblacima traje sve do trenutka dok ne skliznu sa tog lepršavog oblaka i ne "tresnu" svom svojom povećom težinom o asfalt. A to već boli! Suočavanje sa stvarnošću oduvek je bilo ona ružnija strana života. Nije svet baš tako ružičast kao što vam se ponekad čini. I nisu trudnice baš tako važne kao što to njima u prvi mah izgleda. Niti će svet postati bolji, niti će se referendum održati samo zbog njih, a neće ni zloglasni teroristi, u ime novog života, najednom podići belu zastavu, niti će se Bin Laden i Ratko Mladić naći iza rešetaka. 

Naše društvo nije tako blagonaklono prema dragim "krofnicama", iako često voli njima da se hvali i da ih kao uzima u zaštitu. Iako naše buduće mame, onako nežne, osetljive, senzibilne, žele da svu svoju sreću podele sa ostatkom sveta, makar to bio i prvi komšija ili samo slučajni prolaznik u liftu, okolina ne ume tu ljubav uvek da uzvrati istom merom. Kao da taj isti svet želi da skloni pogled od tog divnog stomaka ili se samo pravi da taj fascinantni gabarit nije video ili primetio. I tako, najednom, blagosloveno stanje postaje zaista pravo breme, takozvano teškosloveno stanje. Svi pričaju: "Mi smo društvo staraca, pružite šansu mladima, podstičite natalitet, dajte dobar primer budućim majkama…".

Aha, a da vas vidim na delu, gradski i republički oci! Gde ste, dragi prijatelji, kolege, komšije? Šta bi sa onom čuvenom – na muci se poznaju junaci? I ko to prvi pruži ruku da pomogne?

"Loptice-skočice" su interesantne samo nakratko, kada neko treba da se pohvali njima koristeći ih u reklamne svrhe kao maskotu. Društveno su prihvatljive sve dok mogu da rade, rmbače i mrdaju kukovima, a čim se požale na iole male tegobe, iluzija nestaje. Euforija postaje davna uspomena.

Drage trudnice, da li vam se ovo čini kao "deža vi". U banci nikad vas niko ne propušta u redu. U obližnjem restoranu, dok čekate da se sočna pljeska ispeče na žaru, ne dozvoljavaju vam da sednete za sto i odmorite samo na tren vaše otekle noge, jer tu mogu da sednu samo oni počastvovani, a to svakako niste vi, već oni sa malo dubljim džepom koji dobar zalogaj žele da zaliju pićem. Za vas koji samo jedete pljeskavicu, makar bili i bremeniti, sto u bašti je zabranjena zona. U samoposluzi svi vas šikaniraju i guraju, a za dve šnicle, za vas i bebu, morate da se i te kako potrudite. Kolege na poslu vam ne ustupaju računar, a poneki visoki ton se podrazumeva. A šta bi sa onim starinskim razmišljanjem – ne treba vikati i ljutiti se na trudnicu. Ma to je prevaziđeno, danas su druga vremena. U eri serijala "Seks i grad" svaka vrsta emocije je "bljak" i "fuj".

Stalan posao vam stalno izmiče, a sada vam se taj famozni papir čini još daljim, nedostižnim ciljem. Iz ovog "blagoslovenog" ugla fakultetska diploma i magistratura zvuče "smešno" u odnosu na stalan posao, bezbrižnost, sigurnost. Ko će još da zaposli jednu trudnicu sa nepotrebnim, čak suvišnim "paketom"? Dosadašnji rezultati, nagrade i ostala tapšanja po ramenu – sada su samo obične tričarije, gluposti, nevažne stvari. Ko još gleda u prošlost, ko to još sitničari?!

I tako, drage trudnice, kada već sve to iskusite i oduvate vaše romantične snove kao maslačke na vetru, ne preostaje vam ništa drugo nego da svoje slatko stomače čvrsto prigrlite jer na bebu se sada jedino možete osloniti. Pomirite se sa tim – ona je sada vaš najveći adut, vaša najvažnija diploma, vaš najteži i najlepši zadatak, vaš stalni posao, najveća dragocenost. A za ostale, zaista male stvari, već ćete se snaći. Na društvo ne računajte, manite se tih patriotskih emocija! Za druge ćete uvek biti samo simpatična "krofnica" i meta za mnoge poglede. A za sebe i svoju bebu – uvek prva i jedina stanica. Zar to nije pravi doktorat?!