Počinju zvanični razgovori sa MMF

BEOGRAD – Zvanični razgovori srpskih vlasti sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom sedme, poslednje revizije stend-baj aranžmana počeće danas plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije (NBS) u Beogradu.

Na sastanku će, pored guvernera BS Dejana Šoškića, koji predstavlja Srbiju u MMF, učestvovati potpredsednici vlade Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i predsednik Saveta NBS Boško Živković, dok će misiju MMF predvoditi kao i do sada Albert Jeger.

U toku dana sa delegacijom MMF će razgovarati, takođe, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, najavljeno je iz kabineta ministra.

Misija MMF boravi u Beogradu od 9. do 23. februara u okviru sedmog, poslednjeg kvartalnog razmatranja rezultata ostvarenih u sprovođenju stend-baj aranžmana.

Biće obavljeni razgovori s predstavnicima Srbije u vezi sa najnovijim fiskalnim, monetarnim i platnobilansnim kretanjima, ispunjenju kriterijuma izvršenja za kraj 2010. godine, kao i realizaciji ciljeva ekonomskog programa dogovorenog sa jednom od najvažnijih svetskih finansijskih institucija.

„Verujem da će ovaj aražman biti uspešno okončan i da će ukupan utisak MMF-a o srpskim reformama biti pozitivan. Izuzetak u tom, ukupnom pozitivnom gledanju na našu situaciju je, pitanje odlaganja strukturnih reformi, koje su nužne da se dese u našoj zemlji”, istakao je Šoškić.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković izjavio je da je stav tog ministarstva da bi ugovaranje novog aranžmana sa MMF bilo pozitivno za Srbiju, jer bi time bila uspostavljena jača kontrola nad sprovođenjem politike potrebne da bi zemlja bila finansijski stabilna.

„Stav Ministarstva finansija je da bi ili produžetak ovog, ili još bolje novi ispregovarani aražman, bio dobar u smislu jače kontrole i uvođenja novih politika, pre svega vezano za strukturne reforme, pojačavanje administrativnih kapaciteta i bolje upravljanje državnom administracijom”, istakao je Đoković.

Srbiji je aranžmanom s MMF koji je potpisan u maju 2009, odobren zajam od oko tri milijarde evra za jačanje deviznih rezervi, od čega je do sada je iskorišćeno oko 1,51 milijardi evra.