Dokaz ljubavi u tržnom centru

Danas je 14. februar, ali nije Sveti Valentin. Ne postoji Dan zaljubljenih, kao što ne postoje ni Osmi mart, Nova godina ili nečiji rođendan. Postoje samo dani kupovine. Svi ostali romantični datumi samo su povod da praznite novčanike i punite kase tržnih centara.

Već je samo po sebi neumesno što se ljubav svodi na taj jedan dan, ali je pritisak još gori ako se zna da cela ta halabuka sredinom februara i ne poziva na ljubav već na potrošnju. Umesto da momak i devojka zajedno provode vreme, oni svako za sebe jurcaju po šoping molovima u potrazi za plišanim mecama, bombonjerama u obliku srca, crvenim jastucima, donjim vešom i mobilnim telefonima.

Vešti trgovci i ugostitelji lako ubede par da ako se stvarno voli, onda ne sme da štedi na Dan zaljubljenih. Ako danas ne večerate u fensi restoranu, onda vam do partnera nije ni stalo i uopšte i niste zaljubljeni.

A baš se to od vas traži. Svi čine sve da u vama pobude nežna osećanja. Izdaju se kompilacije sa najlepšim baladama. Izdavači nude popuste na ljubavne romane. Tržni centri i marketi pozivaju mlade da im na konkurse šalju ljubavne poruke i romantične fotografije i tako osvoje vaučere za šoping i izlaske. Danas se daju poslednji popusti i izmišljaju specijalne ponude pa ćete sami biti krivi ako se obrukate pred partnerom. Nikako ne dolazi u obzir da poklonite „bezimenu” garderobu jer ako nekoga volite, kupićete mu brendiranu stvar.

I sve marketinške cake pale. Amerikanci danas u proseku potroše 116 dolara na voljenu osobu. U nedelji pred Dan zaljubljenih čak za četvrtinu skoči i prodaja vijagre, kao da treba voditi ljubav samo tih dana.

Ne postoji ništa manje romantično od toga da vam drugi kažu da morate biti romantični. Osim možda da večerate u prenatrpanom restoranu ili da dobijete cveće samo tog dana.

Oni koji nisu robovi konzumerizma danas šetaju gradom a ne šoping molom. Ostaju kod kuće da gledaju omiljeni film a ne trče u bioskop po poslednju holivudsku romantičnu komediju. Ne razmenjuju poklone i ne preplaćuju večere.

Ostali će ih zvati cinicima i cicijama. I taj pritisak mora da ostane, oni moraju da ostanu šačica otpadnika, jer ono što je loše po zdrav razum često je dobro za ekonomiju.