Koalicioni potencijal

Pre izvesnog vremena, u ovoj rubrici sam pisao o medijskoj ofanzivi golootočkog Velikog brata, Brozovog generala Jovana Kapičića, ukazujući na njegov „estradni potencijal”.

Ubrzo se, međutim, pokazalo da sam „potencijale” „generalove” biografije i „generalovog” „personalitija”, ali i nihilistički karakter srpske političke scene – dobrano potcenio.

Moja očekivanja su izneverena: „generalu” nije ponuđeno ni direktno učešće ni mesto „advertajzera” u nekom rijaliti programu sadomazohističkog tipa. Ali je, zato, kao počasni gost, pozvan na sednicu glavnog odbora LDP-a. A LDP nije bilo kakva stranka, nego, malo li je – parlamentarna. „Potencijal” koji čovek poseduje, dakle, nije samo „estradni” nego i „koalicioni”.

Na pitanje šta ga vezuje sa „generalom” Kapičićem, lider LDP-a je odgovorio da ga vezuje „antifašizam”!?

Za upućene u čaršijske relacije, Kapičićevo priključenije „antifašističkoj koaliciji” ne predstavlja iznenađenje. „General” je, naime, veoma omiljen u serklu „levih kulturnih radnika”, profesionalnih „prijatelja” i samozvanih naslednika pokojnog Danila Kiša. A serkl je veoma blizak LDP-u.

Neupućenima informacija, zaboravnima podsećanje: jedna od najčešće citiranih izjava pisca Danila Kiša je ona da – parafraziram – kada mu neko kaže kako fašistički i staljinistički logori nisu jednako zlo, prekida razgovor i ustaje od stola.

Kišovi „prijatelji” i „naslednici”, međutim, za stolom generala Kapičića – sede li sede.

Da li su, možda, jedni izmišljajući šta im je „Dača rekao u četiri oka”, a drugi raširenih zenica slušajući njihove izmišljotine – smetnuli s uma Kišove dokumentovane izjave? Ili, biće, nalaze kako Goli otok nije isto što i Staljinovi logori? Nego je, valjda, bolji, zato što čuvari Brozovog (anti)staljinizma svoje sužnjeve, uglavnom, nisu tukli, mučili i ubijali lično, već su ih terali da tuku, muče i ubijaju jedni druge!? Neupućenima još jedna informacija, zaboravnima još jedno podsećanje: Danilo Kiš je autor dokumentarnog filma posvećenog Ženi Lebl, golootočkoj stradalnici ,koja je verno opisala doživljene užase i muke!

Kad se sve sabere i oduzme, jedno je izvesno: ne samo sa „generalom” Kapičićem nego i sa svojim „prijateljima” i „naslednicima”, Danilo Kiš, da se, nekim čudom, po drugi put pojavi među Srbima – teško da bi za sto seo.

No, pustimo „prijatelje” i „naslednike”, već su dobili više prostora nego što zaslužuju.

U „antifašističku koaliciju” sa Jovanom Kapičićem, preko LDP-a, stupio je i Svetislav Basara, drugi gost glavnog odbora ove stranke.

Basara nije ni Kišov „prijatelj” ni Kišov ,,naslednik”. I nije „kulturni radnik”. Nego je – pisac. I premda se tokom sekundarne, publicističko-diplomatske karijere, zalagao za sve i svašta, i protiv svega i svačega se bunio – afinitete prema glavešinama Brozove državne bezbednosti – čak i sitnijim i manje ,,zaslužnim” od golootočkog generala – barem do sada i barem javno, koliko mi je poznato, nije pokazivao.

Nije najjasnije šta je Basaru nagnalo da poslovično veliku snagu, visinu iliti širinu svog „koalicionog potencijala”, na primeru Jovana Kapičića – po ko zna koji put dokaže.

Možda – „nacionalna topografija”?

Negdanji postmodernista, a novopečeni pripadnik „antifašističke koalicije”, naime, nedavno je, javno da javnije biti ne može, piscu Vuletu Žuriću skresao u bradu i brk kako on i ostali „koji su došli iz Bosne, misle da su veći Srbi od ostalih”!?

Što jest, jest – Kapičić iz Bosne stigao nije. I – što jest jest – sa srbovanjem nipošto ne preteruje.

Malo li je – mašala.