Budućnost niče iz peska Gize

Dok se arhitekte danas takmiče čija će zgrada više uštedeti prostor i energiju u prenaseljenim gradovima, među njihovim futurističkim projektima izdvajaju se tri nadahnuta drevnim civilizacijama.

U starom Egiptu i Mesopotamiji su, kako primećuju svetski mediji, nicale građevine koje ne samo da su preživele hiljade godina, već su i uzor današnjim arhitektama za supermoderne, futurističke zgrade.

SAD i Dubai se takmiče ko će prvi podići grad-piramidu.

Reč je o ekološkim zgradama koje što većem broju ljudi treba da obezbede udobnost uz najmanju štetu prirodi.

Dubai planira da podigne „zigurat” nalik na istoimenu kulu u obliku stepenaste piramide, svetilište starih Asiraca i Vavilonaca. Oko milion ljudi će živeti u prostoru koji će koristiti energiju vetra i koji će biti opremljen liftovima i pokretnim trakama.

Automobili neće biti potrebni ni u američkom gradu-piramidi u Nju Orleansu sa liftovima i električnim vozovima. Eko-kula biblijskog imena Noje (NOAH, New Orleans Arcology Habitat) zamišljena je na obalama Misisipija. Predviđa se da bi tu moglo da živi 40.000 stanovnika koji bi u megalomanskoj zgradi imali sve što im treba, od lekara do frizera.

Na svakih 30 spratova u tri kule nalaziće se bašta. Osim 20.000 stanova, predviđene su i škole, bolnice, hoteli, tržni centri i javni prostori. Koristila bi se energija sunca i vode.

Treća futuristička zgrada piramidalnog oblika namenjena je Tokijskom zalivu. Arhitekte kažu da bi bila 14 puta viša od Velike piramide u Gizi. Zamišljeno je da se tu smesti oko 750.000 ljudi i tako makar malo olakša problem prenaseljenosti u Tokiju. Iako je predviđeno da zgrada koristi energiju mora, sunca i vetra, još ne postoji dovoljno jak materijal za gradnju ove grandiozno zamišljene piramide.

J. S.