Uživamo u Srbiji

Košarkaški klub Partizan trenutno ima jednog crnoputog igrača. Amerikanac Vontigo Kamings, koji je igrao u NBA ligi, pre desetak dana je tražio da i dalje bude  član "crno-belih" uprkos otkazu koji mu je dat pošto u prvi mah nije želeo da prihvati manju ulogu u timu u odnosu na prošlu sezonu. Klub mu je izašao u susret i na prvoj sledećoj utakmici 30-godišnji "plejmejker" je od publike u "Pioniru" dobio aplauze podrške zbog nastojanja da ostane igrač šampiona. 

Kamings je sedmi crni košarkaš u istoriji Partizana, posle Roberta Tejlora, Ševalijea Kotona, Marvina O`Konora, Frederika Hausa, Džeralda Brauna i Dejmona Edvardsa. Ni sa jednim nije bilo problema zbog boje kože, a Frederik Haus je postao i pravi ljubimac navijača. Kada je prešao u litvanski Litvas Ritas koristio je slobodne dane da dođe da gleda "crno-bele" u Beogradu. Nedavno je dao sledeću izjavu:

Beograd u srcu

- Proveo sam dve prelepe godine u Partizanu i voleo bih da se ponovo vratim, jer mi je klub ostao u srcu. Stekao sam mnogo prijatelja i ljudi su izuzetno prijatni. Nisam zaboravio "crno-bele", oni su veliki klub. Voleo bih da igram i za reprezentaciju vaše zemlje. O tome se govorilo i dok sam bio u Beogradu, a i kasnije kada sam otišao u Litvaniju. Pričao sam na tu temu i sa mojim bivšim trenerom iz Litvasa Vladom Đurovićem. Čak je postojala mogućnost da uzmem srpsko državljanstvo, ispričao je sadašnji član španske Taukeramike.

Košarkaški klub Crvena zvezda je za poslednjih 10 godina "uvezla" 15 tamnoputih igrača, zaključno sa Bilijem Tomasom koji je stigao ovog leta, a nijedan od njih se nije žalio da je u Srbiji imao problema sa rasizmom (tvrdnje Tundžija Avodžobija niko nisu dokazane). Naprotiv, svi su, manje-više, bili oduševljeni ljudima i životom u našoj zemlji, a pogotovo u prestonici.

Neki od Zvezdinih košarkaša su naglašavali da su zbog svoje boje kože čak imali bolji prolaz kod naših žena za koje kažu da su jedne od najlepših na svetu. Oni iz manjih gradova doživljvali su Beograd kao svetsku metropolu, a gradskim "momcima" srpska prestonica je bila zamena za Njujork.

Provokacije zbog boje dresa , a ne kože

Kao i većina igrača "crveno-belih" i njeni tamnoputi košarkaši su se hranili u kuhinji na Malom Kalemegdanu i uživali u gulašu, paprikašu i punjenim paprikama. Često su isticali da ih u Beogradu niko nikada nije čudno pogledao zbog njihove boje kože. Poznati šaljivdžija Džerod Henderson, jedan od miljenika Zvezdine publike u prethodne dve sezone, čak je znao da se našali na svoj račun: Partizanovi navijači su ga zadirkivali oponašajući majmune a on im je odgovarao tako što je imitirao majmuna. Znao je da te provokacije nemaju veze sa bojom kože već sa bojom dresa.

Evo svih crnaca koji su igrali u Zvezdi: Čarls Smit, Dvajt Stjuart, Simeon Hejli, Dejmon Fišbek, Ajezea Moris, Džejms "Skuni" Pen, Tajron Vašington, Obina Ekezie, Redžinald Frimen, Majkl Kembel, Norman Ričardson, Džerod Henderson, Tundži Avodžobi, Leri O` Benon i Bili Tomas (igra i sada).

G. Kovačević – A. Miletić

-------------------------------------------------------------------------

Avodžobi pretio smrću sudiji

Nigerijski reprezentativac Tundži Avodžobi je krajem prošle sezone, posle prvog meča polufinala Partizan – C. zvezda 104:68, izbio u prvi plan zbog svoje izjave da će " ubiti sudiju Branislav Mrdak ako ga on opet nazove crnčugom". Avodžobijeva tvrdnja da je tokom meča vređan na rasnoj osnovi nikada nije dokazana, a sudija Mrdak (sudio je i revanš) je izjavio da nije imao "nikakvih verbalnih konflikata sa Avodžobijem" i da se "to može ustanoviti analizom video-snimka". U svakom slučaju, Avodžobijevo ponašanje u polufinalu nije bilo sportsko. Drugi meč se odužio zbog njega jer je prokoseću sudijskim odlukama stajao nekoliko minuta na liniji slobodnih bacanja, ne dopoštajući Bogdanoviću da izvede "penale". Niko nije ni pokušao fa ga pomeri s tog mesta, verovatno zbog toga što se zna da je on na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. predstavljao Nigeriju, ali u – boksu !

--------------------------------------------------------------------------

U Vršcu kao kod kuće

Košarkašku klub Hemofarm je znao da odabere prave strance od kojih su neki kasnije prelazili u Partizan i Zvezdu. Džerod Henderson je bio omiljen u Vršcu, zbog svog temperamenta (vodio je loptu ulicama i otpozdravljao svima i u hali i van nje).

Robert Konli se najviše zbližio sa ljudima iz kluba. Družio se sa Vrščanima i bio čest i rado viđen gost u njihovim kućama. Rašad Rajt, Antonio Miking i Vontigo Kamings, koji su se kraće zadržali, nikada se nisu požalili da su imali i najmanji problem zbog boje kože. Majkl Kembel je zbog svog izgleda čak bio omiljen kod žena.

Svi su hvalili srpsku hranu i život u Srbiji. O Vršcu su govorili kao o maloj sredini punoj ljubaznih ljudi. Odgovaralo im je to što je Beograd blizu, jer to je ipak najbolje mesto za provod.

A. M.