Ideolog „moći i novca”

Mlađan Dinkić nije imao kud nego da, naizgled, smireno, i sa usiljenim osmehom prihvati Cvetkovićev „katil ferman”. Da je u znak protesta sa sobom povukao svoje ministre bio bi optužen da je srušio još jednu vladu. A na vanrednim izborima koji mu u ovom trenutku ne odgovaraju, jer još uvek nije završio sa stečajem G 17 plus i prenosom „političkog kapitala” u firmu Ujedinjeni regioni Srbije (URS), rizikovao bi da ostane van parlamenta.

Poznat po britkom jeziku, velikoj energičnosti koja ume da preraste i u nepromišljenost, Dinkić je u prihvatanju svoje smene, pokazao i smisao za političku racionalnost. Kupio je vreme za sebe, ali i vladi koju je ozbiljno uzdrmao serijom medijskih napada na premijera Cvetkovića. Ko će to vreme bolje iskoristiti ostaje da se vidi.

Da li se „majstor za političke krize” ovog puta preigrao? Da li je njegova najava da će na sledećim izborima osvojiti dvocifreni rezultat sada kada je ostao bez državnog položaja samo pusta želja. Oni koji ga poznaju kažu da je Dinkić još uvek politički opasan i da ga ne treba olako otpisivati.

Autor kultne knjige „ Ekonomija destrukcije” još 1997. godine je sa grupom eksperata učestvovao u formiranju „tink-tank” organizacije G 17 plus. Posle petooktobarskih promena 2000. godine postao je najmlađi guverner Narodne banke Jugoslavije. Njegova smela rešenja mnogi nisu odobravali, ali činjenica je da je tih godina stabilizovao finansijski sektor i domaću valutu.

Dinkić važi za političara koji pažljivo priprema buduće poteze. Zato se u poslednjih desetak godina vešto selio sa položaja na položaj sa kojih je mogao bitno da utiče na finansijske i ekonomske tokove države. Od 2003. godine kada je G 17 plus postao stranka bio je u svim vladama. Vešto je menjao koalicione partnere. Bio je u savezu sa DS-om i DSS-om, ali je i ratovao i sa jednima i sa drugima. Posredno zaslužan za pad vlade Zorana Živkovića iskoristio je to na izborima 2003. godine i osvojio je 34 mandata. Ali na izborima 2007. već neuporedivo manje , samo 19 poslanika.

Sa Demokratskom strankom 2008. godine je ušao u predizbornu koaliciju Za evropsku Srbiju i dobio 24 mandata. Na predsedničkim izborima Tadiću je doneo i problematičan „politički miraz” u vidu besplatnih akcija. Neuspelo obećanje da će građani dobiti akcije u vrednosti od 1.000 evra kasnije je pravdao potrebom da na izborima Tadić pobedi Nikolića.

Da li je Dinkić bio loš ekonomski prognozer kada je u jesen 2008. godine najavio da će „Srbija iz ove velike svetske krize izaći neokrnjena”? Verovatno ne, kada je u pitanju njegov resor ekonomije i regionalnog razvoja koji je pretvorio u finansijsku i političku logistiku stvaranja novog političkog projekta „Ujedinjeni regioni Srbije”.

Lider URS-a je velike teme kao što su Kosovo ili evropske integracije prepustio DS-u, dok se on transformisao u „Božić batu” za nerazvijene delove Srbije. Uz svesrdnu pomoć državnih subvencija u gradove u kojima očekuje i buduće glasove na izborima doveo je kompanije kao što su „Fijat”, „Jura”, „Beneton”, „ Gorenje”…

Da je ovo dobitna kombinacija videlo se još prošle godine na lokalnim izborima za Skupštinu opštine Bor. Ujedinjeni regioni Srbije osvojili su 24 odsto glasova, čak šest odsto više od koalicije okupljene oko Demokratske stranke.

Političku ideologiju Mlađana Dinkića njegovi politički konkurenti nazivaju „ideologijom moći i novca”. Zato je veliko pitanje kakvu političku budućnost očekuje URS, kada Dinkić ostane van domašaja „državne kase”.

Milenko Pešić