Praznik se poznaje po odsustvu inspektora

Praznik nije isključivo neradan dan, već može da bude i dan opuštenijeg rada. Tako su juče rezonovali i veterani ulične prodaje u prestonici. U prilog su im išle proređene kontrole jer su inspekcije zbog Dana državnosti bile svedene  na dežurne ekipe.

Zato su bez bojazni od opštinskih, gradskih i republičkih kontrolora preprodavci carevali Deligradskom ulicom, okolinom pijaca na Banjici i u naselju Braće Jerković. Tako je bilo i kod novobeogradskog „buvljaka”, gde su šćućureni ispod železničkog mosta u Ulici antifašističke borbe poređali najlone i ćilime duž trotoara.

Nudili su prolaznicima budzašto polovne mobilne telefone, punjače, naočare sa već „gotovom” dioptrijom… I već tradicionalne sitničarnice na ćilimčetu bile su juče otvorene za razgledanje puno ulično radno vreme. Na raščupane Barbike, okrnjene pepeljare, srebrne ibrike i potamnele fenjere iz prošlog veka davali su, kažu, i praznični popust i do 50 odsto. Uglavnom stariji sugrađanisa kolicima na dva točka zastajkivali su pored improvizovanih štandova, uglavnom zapitkujući i zagledajući, ali retko kupujući.

Prodavcu mobilnih telefona, koji su više ličili na sirovinu za reciklažu nego na komunikacionu opremu, baš se posrećilo: prodao je dva polovna punjača i izlizanu masku „simensa ce 45”. Za 150 dinara đuture, kupio ih je deka sa Zvezdare, objašnjavajući da pravi zalihe delova za telefone koje su supruga i on kupili pre deset godina.

I helanke poređane duž kartonskih kutija u Deligradskoj ulici uspevale su juče oko 13 časova da privuku kupce. Dugonoge mlade Beograđanke orno su prebirale po klimavim tezgama, motivisane cenama koje su, u poređenju sa onim u „fensi” čaraparama, prava sitnica: bilo da su šljašteće ili pamučne, helanke na Slaviji koštale su najviše 600 dinara.

Mame su iskoristile neradni dan da na otvorenoj tržnici kod „Mekdonaldsa” u Deligradskoj obnove garderobu svojih mališana. Budući da se bliži kraj sezone, na rasprodaji su bile somotskepantalone i haljine ljubičaste, roze i bež boje, koje su, bez obzira na veličinu, prodavane za 800 dinara. Usput su kupovale i sitnice za „svoju dušu”: lakovi za nokte i karmini u uličnoj parfimeriji na crvenoj dasci za peglanje, koštali su manje od sto dinara po komadu. Pojavili su se i modni vesnici proleća: raznobojni ženski kaiševi sa velikim kopčama, majice na bretele i tanke najlon čarape.

Odmora i praznovanja nije bilo u nelegalnim „tržnim centrima” oko banjičke i pijace u naselju Braće Jerković. Voždovačke domaćice masovno su kupovale kore za pitu i šampinjone na meru iz gajbica sa asfalta, a usput su merkale polovnu robu na travnjaku, cveće u prepolovljenim dvolitarkama i najlon kese svih veličina i boja. One na Banjici pazarile su već izmerene vrećice pasulja, čokolade i „hom mejd” testenine, a neke od njih praznični „šoping” začinile su čipkanim kineskim vešom. Jer, juče je osim Dana državnosti, slavljen i drugi dan Svetog Valentina...

D. Jokić-Stamenković