Zid oko Dečana

VISOKI DEČANI – Nekoliko desetina albanskih građevinskih radnika radi i ovog poslepodneva na zidu koji opasava jednu od najvećih srpskih svetinja manastir Visoki Dečani, dok oko ove građevine, zadužbine kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina Stefana Dušana, u nekoliko bezbedonosnih prstenova, patroliraju jake oklopne i pešadijske snage italijanskih trupa u sastavu Kfora.
Kameni zid dugačak 400 metara trebalo bi da predstavlja zaštitni bedem oko zdanja koje je uvršćeno u svetsku kulturnu baštinu Uneska.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve za taj posao angažovali su albansku firmu.

– Naši monasi albanskim radnicima donose sokove i kafu. Dok albanska kompanija gradi zid, srpska firma zida kotlarnicu. Oni su tu, kao što vidite, tik jedni pored drugih, a sve se to odvija pod okriljem srpskog manastira – kaže protosinđel Sava Janjić, dok sa proplanka, stotinak metara od gradilišta, posmatramo ovu versko-građevinsku miroljubivu koegzistenciju nad kojom bdi ovlašćeni srpski arhitekta.

Firma "Plećija" iz Dečana, koja podiže zid, pokrila je i krov crkve Bogorodice Ljeviške iz Prizrena. Jedna firma iz Đakovice je na tenderu ponudila najnižu cenu, ali vladika lipljanski Teodosije i monasi saznali su da je ta kompanija imala nameru da počne, a zatim u nedogled odugovlači radove na podizanju zida.

– Ovo mesto ima posebnu misiju da ljude okuplja oko svetinje i time ih zbližava. Ovde su tokom bombardovanja NATO-a, 1999. godine, utočište pronašle srpske, albanske, romske i goranske porodice – podseća otac Sava.

Iako u neprijateljskom okruženju, pod stalnom zaštitom Kfora, nekoliko Albanaca je tajno dolazilo u posete, kako bi im molitve ovdašnjih podanika Svetog kralja Stefana Dečanskog pomogle u njihovoj nesreći. Nekoliko dana pre velikog nasilja u martu 2004. godine, u manastir se telefonom javio jedan Albanac, moleći za dozvolu da dovede kćerku koja je patila od depresije.

Ali albanska većina i njihovi ratoborni politički lideri ne pokazuju zahvalnost prema monasima koji žive kao taoci pod svodovima jedinstvenog zdanja u Evropi. Arhitektonska kombinacija pravoslavne, vizantijske arhitekture i katoličkih, romanskih detalja, u kojoj dominiraju višebrodne bazilike s kubetom u romanskoj i delom gotskoj obradi svedoče o preplitanju uticaja tokom burnih kosovskih vekova.

Danas se u vazduhu osećaju nove pretnje. Otac Sava ukazuje da su ekstremnim nasiljem Albanci ubrzali proces usvajanja standarda pre statusa, tako da ga ne bi iznenadile nove akcije ekstremista tokom pregovora o statusu pokrajine.

Italijanske snage su ukopane u rovovima na putu i uzvišenjima. Nišandžija za mitraljezom na kupoli tenka pažljivo motri na put od Dečana ka manastiru. Monasi tvrde da su na uzvišenjima postavljeni i raketni sistemi, kao još jedan argument u obezbeđivanju zaštićene zone oko Visokih Dečana, koju je proglasio Soren Jesen Petersen, pošto je američki biznismen Fljoren Krasnići, koji je pre desetak godina sa Kosova emigrirao u SAD, najavio izgradnju dve fabrike i otvaranje rudnika mermera u neposrednoj blizini manastira. Ali ovo je feud Ramuša Haradinaja. Dok smo prolazili kroz Dečane, gledali smo njegov džinovski portret u maskirnoj uniformi na platnu koje je lelujalo na jesenjem vetru i pokrivalo celu stranu solitera.

Svaki izlazak monaha iz manastira predstavlja složenu logističku operaciju, pa i kad odlaze po krčag mineralne vode sa izvora, još jednog resursa koji privlači Albance ka bajkovitom predelu zaštićenom vojnim trupama.

Tokom martovskih događanja, na Visoke Dečane su padale minobacačke granate. Komandant južnog krila NATO-a admiral Gregori Džonson je tri puta tokom noći telefonom zvao Haradinaja kako bi ovaj sprečio napade na manastir.

Dok su obilazili manastir, Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije, naglasili su da država mora maksimalno da pomaže Visoke Dečane, jer je ta svetinja verski i politički simbol vekovnog srpskog prisustva na Kosmetu. Gotovo da nema važnijeg diplomate iz SAD ili Evrope zaduženog za Kosovo koji ovde nije boravio. Monasi u šali njihove posete nazivaju "eksplozijom diplomatskog turizma". Ovo je najbolje mesto da se uvere šta Kosovo zaista znači Srbima.

U skladištima su zalihe hrane i pića. Napravljene su zaštitne komore za čuvanje namirnica i lift za teret.  

Osamdesetdvogodišnja starica Bojana Tomić iz Beograda stigla je pod pratnjom jakih snaga Kfora da poseti svog unuka, monaha, i tu je već mesec dana.

– Imaju sve, a pod ključem su – kaže ona.

Još u doba sultana, Visoki Dečani su se nalazili pod specijalnom zaštitom turske vojske. Britanska avanturistkinja i pisac Meri Edit Durham pisala je kako su je 1904. godine specijalne turske trupe iz Peći štitile dok je putovala ka manastiru. Tokom turske vladavine, ovde su uzgajani sokolovi.

Monasi, međutim, ne isključuju savremena dostignuća: satelitske veze i internet. Sajt Eparhije raško-prizrenske, zahvaljujući protosinđelu Savi, postao je pravi informativni pul ugroženog srpskog stanovništva na Kosovu, a dečanski monasi utrli su put "sajber diplomatiji".

Dok italijanski vojnici dolaze na večernju molitvu, klanjajući se večnom kralju, odlazimo verujući da zid koji grade albanski radnici ipak neće postati poslednji zaštitni bedem crkve osuđene na višegodišnju opsadu.