Učinili braći, pa se sad ljutimo

Svi projekti koje Gasprom grupa realizuje u Srbiji, bez obzira na to da li je to Južni tok, Banatski Dvor ili zajednički rad Gaspromnjefta i NIS-a, predstavljaju centar ruske saradnje sa Srbijom. Obe strane zajednički rade na brzom pronalaženju i realizovanju najboljih rešenja za sve zajedničke projekte i ne očekuju se bilo kakvi problemi u tom smislu, potvrdili su „Politici” u Gasprom grupi.

Rusku stranu, kako kažu, ne zanima cenkanje, već postizanje napretka u investicijama u Srbiji.

Iako su se proteklih dana mogle čuti priče da je u Ministarstvo energetike Srbije stigao dopis iz Moskve u kome se izražava nezadovoljstvo realizacijom energetskog sporazuma s Rusijom, u resornom ministarstvu demantuju te navode, ističući da takva depeša nije stigla, dodajući da ne vide nijedan razlog zašto bi taj strateški partner bio nezadovoljan.

To se poklapa i sa stavom Gasprom grupe u kojoj objašnjavaju da su zadovoljni dinamikom realizacije naftnog projekta. U toku je realizacija modernizacije NIS-ove rafinerije u Pančevu koja je regulisana Akcionarskim ugovorom, a prošle godine, prvi put posle dužeg vremena, kompanija je zabeležila dobit.

U Gasprom grupi smatraju da bi akcionari trebalo da se usredsrede na razvoj poslovanja unutar i van Srbije. Ni u kašnjenju u realizaciji podzemnog skladišta Banatski Dvor ruska strana ne vidi ništa sporno, već kaže da je usporena realizacija ovakvih projekata uobičajena stvar i da to ne treba smatrati problemom.

Projekat Banatski Dvor, podzemna skladišta gasa koja Gasprom trenutno pravi u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Mađarskoj, pojačaće pouzdanost ruskog izvoza gasa, zajedno sa tradicionalnim gasovodima, kao i projektima za transport gasa, kao što su Severni i Južni tok. 

Upitani kakva je sudbina naftno-gasnog aranžmana Srbije i Rusije ukoliko iz bilo kog razloga ne dođe do gradnje Južnog toka, u Gasprom grupi kategorički tvrde da će Južni tok biti završen. Projekat je odavno započet. Studije opravdanosti u Srbiji i Sloveniji, kao i za podvodne delove gasovoda, završene su. Očekuje se i da konsolidovana studija uskoro bude završena. Tada će moći da se pozabave svim tehničkim i regulatornim pitanjima, pre nego što budu doneli zvaničnu i konačnu odluku krajem 2012. godine. S obzirom na to da tražnja za gasom u Evropi raste, Evropi će biti potrebni gasovodi kako bi izmirila tu potražnju. Prema tome, ulaganje u Južni tok je ekonomski potpuno opravdano za nas, kažu u Gasprom grupi. 

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da se u energetici generalno rade loše stvari, ali da nam za to nisu krivi Rusi, već mi sami sebi. Zato se ne možemo ljutiti na njih što smo im dali NIS, a ne znamo da li će biti izgrađen gasovod Južni tok.

– Kao što je NIS prodat bez tendera, tako se sada Italijanima dopušta da grade mini-hidrocentrale na Ibru, srednjoj Drini i da svu zelenu energiju izvoze, a EPS je manjinski vlasnik. Ko je tu kriv? Niko drugi nego srpska strana koja pristaje na takve poslove – kaže Kovačević.

Srbija ne može da se ljuti na ruskog gazdu u NIS-u što je od preuzimanja ove naftne kompanije drastično povećao eksploataciju domaće nafte. To je isto mogao da radi i NIS dok je bio državni i da od toga zarađuje novac, ali nije. Danas, zbog toga niko ne odgovara, pojašnjava Kovačević.

Rusi, kaže on, vide da je u Srbiji mutna voda i ne treba da nas iznenadi zahtev da tokom predstojeće posete predsednika ruske vlade Vladimira Putina bude zatraženo da se ugovore još neki poslovi u energetici. Pitanje je, međutim, zašto se o velikim poslovima razgovora samo na državnom nivou, a ne među privrednicima. Kovačević kaže da je najverovatniji razlog za to da se izbegne svaka odgovornost.

Zbog problema u kojima je, Srbija mora da prihvati ruski kredit od 800 miliona dolara za infrastrukturu, iako su kamate više od evropskih. Uz to, ruska strana insistira da njihovi radnici rade na ovim projektima. Umesto da rade naše firme i povećaju domaći BDP, ruska stana će povećavati svoj BDP.

Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže da se energetska dozvola može izdati pod uslovom da je izgradnja energetskog objekta po svojoj vrsti i nameni u skladu sa Strategijom razvoja energetike. Svako ima pravo da podnese zahtev za energetsku dozvolu, pa i privatnik. Od njega, međutim, EPS nema nikakvu korist, a od Italijana i te kakvu, jer je EPS vlasnik 49 odsto projekta.

Jasna Petrović