Čokolada sve gorča

Čak i samo zvuk folije dovoljan je da sladokuscima popravi raspoloženje, ali možda će se pri pogledu na čokoladu ubuduće više mrštiti nego osmehivati. Kakao je najskuplji u poslednjih 30 godina, proizvođači ne uspevaju da prikupe dovoljne količine, a kupci se upoznaju sa do sada nezamislivom idejom da je čokolada luksuz, a ne obavezna dnevna potreba.

Američki giganti u ovo doba godine obično trljaju ruke praveći čokoladne zeke i druge poslastice za Uskrs. Ove godine nije tako, javlja Nacionalni javni radio. Obala Slonovače, koja gaji 40 odsto svetskog kakaa, prekinula je izvoz. Predsednik Loran Gbagbo ne priznaje poraz na prošlogodišnjim izborima pa je opozicija blokirala izvoz kakaa i tako ga lišila poreskog novca. Snage reda pucaju na demonstrante i civile, pa farmeri i bez embarga ne bi uspeli da prikupe onoliko zrna na koliko su navikle Evropa i SAD.

Ali nemiri samo pojačavaju crnu nijansu tamo gde je uzgoj već poprilično siv. Stabla kakaovca koji daje plodove kakaa u Obali Slonovače su stara. Slab je rod već sezonama unazad. „Nestle” je i pre političke krize u zapadnoj Africi razmišljao da tamo posadi mladice i tako osigura proizvodnju čuvene švajcarske čokolade.

Vrednost kakaa raste ne samo zato što u zapadne luke više ne stiže slatki tovar iz Obale Slonovače, već i zbog povećane potražnje iz Indije i Kine. Dodajmo tome da je prošle godine sa samo jedne adrese kupljeno onoliko kakaa koliko godišnje potroši cela Evropa – kupac bi za prevoz vreća vrednih više od 770 miliona evra morao da iznajmi pet Titanika. Ova transakcija na jednoj londonskoj berzi uzbudila je trgovce sirovinama, a cena kakaa je tada dostigla najvišu cenu od 1979.

I još raste. Na berzi u Londonu cena je 2.355 funti (2,785 evra) po metričkoj toni. Proizvođači ne bi da plaše nekog ko je navučen na slatkiše, ali ne isključuju mogućnost da će mu čokolada biti sve gorča.

Iz firme koja pravi „mars” kažu da njihove zalihe potkrepljuju potrebe za naredna tri meseca, a da se posle toga, blago rečeno, uzdaju u to da će brodovi krenuti iz Obale Slonovače. Predviđaju poskupljenje. Ako se i ne odluče da povećaju cenu slatkiša, onda će sigurno smanjiti pakovanja.

„Kraft fuds” koji pravi „milku”, jednu od omiljenih čokolada na našem tržištu, takođe se oslanja na kakao iz Obale Slonovače.

Marina Savić, menadžerka za odnose sa javnošću u kompaniji „Soko Štark”, kaže da im je veoma teško da predvide koliko će koštati sto grama čokolade jer troškovi rastu, a vrednost valuta se stalno menja.

– „Štark” nabavlja kakaovac na svetskoj berzi na osnovu godišnjih ugovora sa dobavljačima, tako da svako pomeranje cena osetimo kao i svi konditori, a pitanje je samo koliko dugo možemo da ga amortizujemo ka krajnjem potrošaču – objašnjava Marina Savić.

Ona ističe da cena kakao mase konstantno raste i da se skok osetio još prošle godine.

– Taj trend se nastavlja i u ovoj godini. To je, koliko god smo se trudili da prolongiramo poskupljenje, početkom godine ipak uslovilo povećanje cena naših proizvoda od tri do pet odsto. Kako će biti ubuduće, zavisi od daljeg rasta sirovina. Teško je prognozirati.

Nestašica brine proizvođače zbog pada profita, ali i  milione navučenih sladokusaca koji ne mogu da zamisle dan bez nekoliko rebara čokolade.

Kakao uspeva samo u okolini ekvatora. Izvoze ga i Gana, Indonezija, Kolumbija, Brazil, Meksiko, Ekvador, Nigerija... Ima onih koji veruju da je potrebno samo to da farmeri u zapadnoj Africi ponovo počnu da žive i rade u miru da bi cena kakaa pala više nego ikada ranije. Većina stručnjaka ne vidi kako je to moguće. Veruju da neće biti dovoljno kakaa u sledeće tri godine.

Rik Mast, prvi čovek njujorškog brenda „Mast”, polio je hladnim tušem one koji u toku dana vade čokoladice kao cigarete.

– Po meni je besmisleno da očekujete da se čokolada prodaje na svakoj benzinskoj stanici za dolar kada ovaj egzotični proizvod raste samo u okolini ekvatora – objasnio je Mast.

Probao je da otrezni zavisnike od šećerlema, ali se većina njih nada da se neće ostvariti njegovo proročanstvo da će čokolada ubuduće biti „dekadencija i luksuz”.

J. Stevanović