SAD: Osude bez pretnji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Konfuzna situacija u Libiji ima i svoje konfuzno ogledalo u američkim medijima. Za razliku od egipatskog „događanja naroda”, koje je praćeno non-stop, u direktnim prenosima, uz nadmetanje reportera ovdašnjih TV mreža ko će biti detaljniji i imati više lokalnih sagovornika, iz Tripolija se izveštava uglavnom posredno (sem prekjučerašnjeg Gadafijevog govora „uživo”). Mnogo više je nagađanja o tome šta se događa, nego uverljivih činjenica.

Zvanične reakcije se zasad zadržavaju na oštrim osudama, ali bez pretnji konkretnim merama, poput sankcija ili uvođenja „zone neletenja” iznad libijske teritorije. Iako su postupci Gadafijevog režima ocenjeni kao „kompletno neprihvatljivi” (Hilari Klinton), kao prioritet se ističe evakuacija američkih državljana, avionima i trajektom, za šta je dozvola libijskih vlasti isposlovana u nekoliko telefonskih razgovora pomoćnika državnog sekretara Džefrija Feltmana sa libijskim ministrom inostranih poslova.

Pored nekoliko desetina članova porodica diplomatskog osoblja za prioritetnu evakuaciju predviđeno je 600 Amerikanaca čiji je boravak u Libiji registrovan u ambasadi u Tripoliju. Tek posle njih na red dolaze oni koji su dvojni državljani SAD i Libije.

Osnovni utisak američkih analitičara je da se Gadafi opredelio za opciju „sve ili ništa”. Njegovo obraćanje naciji i svetu ocenjeno je kao „uobičajeno konfuzno”. Iako se libijski lider uglavnom predstavlja kao „ekscentrični autokrata”, municioznije analize, zasnovane na obelodanjenim depešama ambasade iz Tripolija poslatim vašingtonskoj centrali, ukazuju da je reč o izuzetno veštom političkom manipulatoru, koji je više od 40 godina sasvim čvrsto kontrolisao sve poluge svog režima.

Libijski haos se inače i konkretno osetio na ovdašnjim berzama – i benzinskim pumpama. Cena nafte je na najvišem nivou u poslednje dve i po godine, a galon (3,78 litara, ovdašnja jedinica mere) benzina je na pumpama došao do 3,5 dolara, što bi, kako se smatra, ako potraje, moglo negativno da utiče na ekonomski oporavak.

Iako je Libija veliki izvoznik, neko duže obustavljanje njenih isporuka nafte moglo bi, ocenjuju eksperti, da bude nadoknađeno većim ispumpavanjem nafte kod drugih proizvođača sa Bliskog istoka.

Kako piše nedeljnik „Tajm”, pozivajući se na svoje izvore u Libiji, Gadafi namerava da sabotira libijske naftovode i izazove još veći haos. Te informacije nisu međutim nezavisno potvrđene, mada su sve učestalije vesti da mu sve više saradnika, pa čak i delovi vojske, otkazuju poslušnost.

Podsetimo, među prvima koji su se odrekli Gadafija bili su ambasador Libije u Vašingtonu i kompletno diplomatsko osoblje.

M. Mišić