Povratak sandiniste

Trošni brod registrovan u Severnoj Koreji usidrio se u luku Korinto na nikaragvanskoj pacifičkoj obali. Poklon venecuelanskog predsednika Uga Čavesa, osam hiljada tona veštačkog đubriva, brzo je raspoređen okupljenim seljacima. Sve su to pristalice Danijela Ortege, legendarnog sandinističkog vođe, nekadašnjeg predsednika (od 1985. do 1990) Nikaragve, zemlje i vode starosedelačkog plemena Nikarao preseljenog posle pada civilizacije pre Inka – Teotiuakan iz Bolivije.
Proletos je Čaves ugostio Danijela Ortegu u svom nedeljnom višečasovnom TV šouu i uz čvrst drugarski zagrljaj, kako je izvestila agencija Rojters, izjavio: "Iako ovo ne bih smeo da kažem, jer optužiće me da se mešam u nikaragvanske unutrašnje poslove, nadam se da ćeš da pobediš."

Čavesova iščekivanja

Velike su šanse da će se želja venecuelanskog predsednika ispuniti, jer prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja u Nikaragvi nekadašnji predsednik, koji se u međuvremenu dva puta bezuspešno kandidovao za šefa države, lider sandinističkog fronta za nacionalnu slobodu (FSLN), pobediće već u prvom krugu na izborima 5. novembra. Studija, proizišla iz simuliranih izbora na uzorku od 15.000 stanovnika, za koju stalni dopisnik iz Centralne Amerike madridskog "Paisa" tvrdi da je najozbiljnija i najnezavisnija do sada, sugeriše da će Danijel Ortega dobiti nešto više od 37 odsto glasova, drugi će biti Hose Rizo iz Partije liberalnih konstitucionalista, a tek treći miljenik Vašingtona Eduardo Montealegre iz Alijanse liberala. Da bi se u prvom krugu izabrao predsednik, potrebno je da on dobije 40 odsto od važećih listića ili 35 odsto ukoliko za više od pet procenata vodi ispred drugog kandidata. Prvi iza Ortege u simulaciji izbora održanoj krajem septembra ima za 15 procenata manje glasova, pa bi tako "maratonac u nikaragvanskoj politici" imao priliku da nastavi sandinističku revoluciju započetu još sedamdesetih godina prošlog veka svrgavanjem diktatora Somoze. Zanimljivo je da se poznata Nikaragvanka Bjanka Džeger, nekadašnja supruga frontmena Rolingstonsa Mika Džegera, opredelila za četvrtog kandidata, reformatora među sandinistima, za koga tvrdi da jedini ima "čiste ruke".

Možda je vreme Bjanke Džeger zauvek prošlo, ali vrata za povratak Danijela Ortege, starovremskog revolucionara iz ere hladnog rata, "kaudilja" koji narodu na mitinzima deli uz lepe reči o miru, jednakosti i sreći, recepte, televizore, igračke i lekove… su se širom otvorila. Na užas Vašingtona i dve decenije pošto su uz svesrdnu pomoć SAD posle dugotrajnog rata kontraši uspeli da doprinesu Orteginom porazu.

Američke pretnje

Baš kada Bušova administracija ne diže glavu sa Iraka, Irana, Severne Koreje, opet je zazvonio alarm iz njihovog zadnjeg dvorišta koje su svih ovih godina uspeli opasno da zapuste. Ukoliko se Nikaragvanci zaista opredele za Danijela Ortegu, to će za Buša značiti da su se odrekli "stečene slobode" pa kako je upozorio specijalni američki izaslanik za Latinsku Ameriku u prestoničkom  listu "Prensa", "Nikaragva će potonuti kao kamen, isto tako duboko kao Kuba".

Ortega na drugoj strani predsednika Buša upoređuje sa nekadašnjim američkim predsednikom Reganom i prognozira da će "trijumf sandinista podići latinoamerički moral". Kao u dosluhu sa najvećim strahovima Bušove administracije o rastućem antiameričkom pokretu pod vođstvom levičarski orijentisanog Uga Čavesa i kubanskog obolelog vođe Fidela Kastra, Ortega prorokuje da će se "revolucija razgoreti po celom latinoameričkom kontinentu".

Analitičari ipak tvrde da su centralnoameričke zemlje sklonije razblaženijem, podnošljivijem socijalizmu nego što je Čavesov. Ukoliko Ortega i pobedi, moglo bi se ispostaviti da se on, u međuvremenu, jako promenio. Ljubav i mir prema svima u zamenu za revolucionarnu oštrinu iz mladih dana. Sve to  zavisi i od taktike Vašingtona. Ukoliko iko od zvaničnika u američkoj prestonici bude imao vremena da se pored svih kriza pozabavi i Nikaragvom u svom gorućem zadnjem dvorištu.

-----------------------------------------------------------

Pokloni ili podmićivanje

"Događanje naroda" Ortega dodatno omasovljuje dobro oprobanim metodama neposrednih poklona na licu mesta. Uz njega je uvek njegov lični lekar, stasiti Hulio Paladino, sa velikom crnom torbom. Narod šalje svom vođi cedulje: "Dragi komandante, trebaju mi cipele za petoro dece i školske knjige… Dragi komandante, fale mi pare za lekove za artritis…" Manje molbe rešavaju se na licu mesta. Paladino vadi pare i recepte iz velike crne torbe. Kažu da su pri tom sadašnje isporuke Uga Čavesa samo vrh ledenog brega. Breg će doći tek kada Ortega pobedi.